Noćenje sa doručkom u hotelima sa tri zvezdice je od 30 do 40 evra, i to za dve osobe. Sobe su čiste, svakodnevno dolazi spremačica, a posteljina se menja svaki dan.

Albanska obala je krcata novim objektima za turiste - hotelima, apartmanima, restoranima... a mnogi od njih su na prodaju. Cene apartmana su od 550 evra po kvadratu i to za one sa pogledom na more. Ekskluzivniji stanovi u novim zgradama na obali su oko 900 evra po kvadratu.

 Skoro svi smeštajni objekti su novi, a najstraiji je izgrađen pre najviše pet godina. Na primer u Ksamilu, gradiću istočno od Sarande, 2010. godine postojao je jedan hotel, a sada ih ima preko 30! Slično je i u Sarandi. "Kao da ste u Majamiju", komentar je jednog turiste.

Bežični internet je dostupan svuda, bukvalno: na svakoj plaži i u restoranu, hotelu… i sasvim zadovoljavajuće brzine.

Komaraca nema!

Osim kupanja, ta mesta nude solidan noćni provod. Šetališta su krcata, a ono što je bolje nego u Budvi, na primer, je muzika koja nije preglasna.

Sastav turista je raznolik, tako da se devojke neće osećati neprijatno, kao možda u Egiptu, što se kupaju u kupaćim kostimima pored većine drugih žena koje su skroz pokrivene.

Kad smo već kod plaža, čiste su, negde šljunak, negde pesak. Ulaz se uglavnom ne plaća, a često ni laželjka, niti suncobrani. Guževe nema.

GalerijaNije u Albaniji tako loše

Albanska obala je za idealna za turiste sa decom, više nego za mlade željne noćnog provoda. Najviše je domaćih turista, zatim Grka, Kosovara i Makedonaca. Ima i Srba, ali su zaista retki.

 Inače, svi oni nisu neki "punišići", već malo ispod srednje klase, oni koji znaju da će za svoj novac ovde dobiti daleko više nego u nekom drugom letovalištu. Utisak je i kao da je većina došla u sopstvenoj režiji, a ne organizovano preko neke turističke agencije.

Cene su raznolike, zavise od toga koliko je restoran ili kafić koji ste odabrali, ekskluzivan. Grčka salata, koju ovde uglavnom zovu “seoska”, košta oko 1,7 evra. Večera za dvoje od koje se obeznaniš, sa pićem, je oko 14 evra, a sa kolačima, koje ne možeš da sabiješ u sebe, do 15 evra.

Naravno, može se proći i daleko jeftinije, u raznim ‘fast food’ restorančićima, burekdžinicama i pekarama. Tako šniclu možete da pojedete i za 2 evra. Njihovi domaći proizvodi u prodavnicama su jeftini. Čuveni alkohol - Skenderbeg, košta nešto manje od pet evra za flašu. Možete naći i dosta proizvoda iz Srbije i ostalih bivših jugoslovenski republika. Lekovi su uglavnom slovenački i bosanski, a mleko je “kravica”, grisine “Pardon”, ulje “Sunce”. Za ljubitelje čokolade - “Milka” od 300 grama je dva i po evra.

Inače, ne računajte na neki poseban šoping. Ne postoje lanci velikih marketa, nema tržnih centara.

Ne računajte ni na muzeje, kulturno-istorijske spomenike i slično. Ima toga, ali ne u izobilju. Priroda je prelepa, mir i tišina, idealno je za pravi odmor.

Ako ste pušač, ne briniite - upozorenja o zabrani postoje, ali ih niko ne ferma dva posto, čak ni u hotelskim sobama.

Engleski jezik znaju gotovo svi, ali ako im se obratite na albanskom, makar samo jednom rečju, oduševiće se.

"Svi su ljubazni, mada se mi nismo baš hvalili odakle smo. Nismo imali ni probleme sa automobilom na kojem su BG tablice. Tipično albansko 'mikpritje' ili gostoprimstvo, doživeli smo kad smo pokupovali pola knjižare, pa nam je čikica poklonio nekih još pet knjiga", kažu naši sagovornici.