Iz Šapca u Beograd, u Železnik, zatim na Dorćol, pa na Vračar. Sa Vračara u Rumuniju - Targu Žiju, Valča i Medijaš, pa u Slovačku, u Dunajskaju Stredu. Iz Slovačke u Banjaluku, pa u Azerbejdžan (Baku). Sledi povratak u Srbiju 2013, u Novi Pazar, pa odlazak u Kruševac i ponovo dolazak u Novi Pazar. Posle Malezije (Selajang), vratio se u Beograd, na Staru Karaburmu, a od nedavno je na Baliju.

MONDO vam predstavlja fudbalskog globtrotera, 30-godišnjeg centarfora Nemanju Vidakovića.

Nemanja Vidaković, Bali united
1/3
Nemanja Vidaković, Bali united
Vidi galeriju
MN Press nemanja vidakovic

  Najveći uspeh ostvario je sa banjalučkim Borcem, sa kojim je bio šampion Premijer lige BiH 2011. godine, ali najlepše mu je trenutno, na indonežanskom ostrvu Bali.

"Ovde je raj na zemlji! Fantastično mesto", otkriva nam Vidaković, koji je u prve tri utakmice za Bali junajted već postigao dva gola.

"Tu sam tek mesec dana, pa još nisam stigao da obiđem celo ostrvo, ali gde god da se okreneš, vidiš okean! Temperatura je stalno oko 30 stepeni, peščane plaže su prelepe, voda topla... Smešten sam u najpoznatijem turističkom mestu na ostrvu - Kutu. Tu nam je i jedan od pomoćnih terena, na kojem najčešće treniramo. Bali junajted, inače, ima jedan glavni i čak četiri pomoćna terena. Ma, uslovi su sjajni", u dahu priča Vidaković.

Posebno je istakao organizaciju u indonežanskom fudbalu.

"Igrao sam u mnogo država, a najbolji utisak mi je, za sada, ovde. Kao i u Maleziji, plate su redovne, o eventualnom kašnjenju se, čak, i ne priča. Sve je odlično organizovano, a posebno kada je marketing u pitanju. Vodi se računa o najsitnijim detaljima, kao što su, na primer, kačketi sa inicijalima igrača i sloganom kluba, odela za fudbalere i stručni štab... Redovno se organizuju slikanja i snimanja spotova za predstojeće utakmice, konferencije za medije... Deluje da baš uživaju u svemu tome".

To nije sve...

"Na svako gostovanje se leti avionom i putuje se dva dana ranije, pošto je Indonezija ogroma zemlja, pa su klubovi 'razbacani'. Najduže letenje avionom je pet sati, a pred poslednju utakmicu bilo je i malo neprijatno zbog turbulencija", sa "kiselim osmehom" priča Nemanja, a u šali kaže da mu je "mućkanje" prijalo, pošto je postigao pogodak na tom gostovanju.

Bio je to njegov drugi gol, posle "bombe" na debiju.

"U prvoj utakmici sam dao gol sa 25-30 metara u rašlje i time sam ih, izgleda, 'kupio'. Na treninzima svaki put bude oko 200-300 navijača ,dele se autogrami, traže da se slikaju... Vidi se da baš vole fudbal. Na utakmicama je uvek pun stadion, a kapacitet je oko 30 hiljada, s tim da može da bude i više publike, jer je deo za 'najvatrenije' navijače bez stolica".

Pošto je tokom karijere često igrao van Srbije, pitali smo Vidakovića da napravi poređenje sa našom Superligom, u kojoj je nastupao kao igrač Obilića, Novog Pazara (u dva navratak), Napretka iz Kruševca i OFK Beograda.

"Mi smo daleko iza u odnosu na sve države i lige u kojima sam igrao", iskren je Nemanja.

"Ovde u Indoneziji se igra baš borbeno i brzo. Igrači u svakoj utakmici daju 100 odsto svojih mogućnosti, tereni su najvećih dimenzija, svaka utakmica se prenosi uživo na televiziji i zato se igra od petka do ponedeljka, da bi svi klubovi bili jednako promovisani".

Ugovor sa Bali junajtedom potpisan je na godinu dana, uz opciju da bude produžen. Po prvim utiscima, čini se da Vidaković ne razmišlja o novom putovanju...

"Zadovoljan sam uslovima, sjajno sam prihvaćen. Hindusi su jako ljubazni i srdačni, pre svakog pozdrava ti se poklone. Nemam nikakvih problema i uživam ovde".