Glavne asocijacije na spomen Sjedinjenih američkih država ljudima su novac i dobra zarada.

Voleo bih da nije tako.

Pravo bogatstvo Amerike su prirodni predeli koji se nalaze na njenoj teritoriiji. Na tome mogu da joj pozavide mnogi, a sa druge strane, da od nje nauče kako da je zaštite i očuvaju.

To me je privuklo da dođem ovde i vidim ono najlepše.

Putovanje automobilom dugo 105 dana i 47.124 kilometara je nešto za šta mi je trebalo četiri meseca da se spremim. Prvenstveno sebe, automobil i svu dodatnu opremu. Troškovi najviše zavise od vas i komfora na koji je pojedinac navikao.

Avanture poput ove iziskuju mnogo dobru organizovanost: spavanje u automobilu i šatoru su bili svakodnevica, kupanje u rekama i jezerima je neizbežno jer to je jedino što vam je dato na raspolaganje u skladu sa prirodnim okruženjem. Istina, bilo je noći i u motelima i hotelima, ali u vrlo maloj meri, samo kada je to bilo neizbežno.

Najveća iskustva su susreti sa životinjama sa kojima do sada nisam imao priliku da se sretnem. Doneo sam jednu neobičnu odluku na ovom putovanju: ne želim više da posetim nijedan zoološki vrt.

Gledati izmrcvareno živo biće u kavezu je nikakvo iskustvo. Susresti se sa kojotom, vukom, planinskim lavom, bizonom, aligatorom, risom, jelenima, pticama i mnogim drugim životinjama u njihovim prirodnim staništima su nešto što morate da doživite! Na 30-40 metara udaljenosti, pogled oči u oči sa grizlijem je čast i strahopoštovanje. Uz veliku dozu adrenalina i osećaj koji se pamti ceo život.

Boravak u netaknutoj prirodi daleko od svega najbolji je način da doživite mir spavajući okruženi prirodnim carstvom uz zvuk koji samo priroda može dati.

Posetio sam gotovo sve nacionalne parkove na području Amerike, ali kao posebne izdvojio bih Glečer NP Montana, Jeloustoun NP Vajoming, Kratersko jezero NP u Oregonu... A posebno Stenovite planine u državi Kolorado, jer to je mesto gde sam u četvorodnevnoj avanturi uspeo da savladam 4.346 metara visok "Longs Peak". Uvek ću pamtiti i kampovanje na površini zaleđenog jezera, na oko 4.000 metara nadmorske visine. Uz ove destinacije dodao bih Zion NP u Juti, kao i Antilopa Kanjone u Arizone. Neizostavna je i Dolina Monjument, koju ste sigurno videli u mnogim filmovima.

Ruta 66 put Vila Rodžersa je jedna od glavnih atrakcija Amerike i prostire se kroz osam američkih država. Od Los Anđelesa do Čikaga duga je 3.950 kilometara. Imao sam tu čast da je izvezem celu i prođem kroz više od 40 gradova koji se na njoj nalaze. Ruta je neverovatna, ali na mene najlepši utisak ostavio je deo od Kingmana u Arizoni preko Santa Fea, u Novom Melsiku pa sve do Amarila u Teksasu!

Svako od mesta je posebno na svoj način, želja za avanturom dobro raspoloženje je sve što je potrebno. Sretao sam i upoznavao razne ljude. Oduševe se kada čuju na koji način putujem i odakle dolazim. Mnogi ne znaju gde je Srbija, ali znaju koje Novak Đoković. Tada sam bio sav srećan i ponosan.

Ne treba da delimo ljude po boji kože, rasi, veri... Postoje samo dobri i loši. Sreo sam i jedne i druge, ali mi se nekako čini nakon svega da su mnogo ljubazniji i prijatniji oni koji žive u centralnim delovima Amerike. Na obalama su uglavnom veliki gradovi brz život i gužva što ujedno ostavlja trag i na čovekovo raspoloženje.

Nakon svih fenomenalnih iskastava koja sam naveo ima jedno koje, u neku ruku, nije bilo baš prijatno. Prošao sam i sve najveće gradove Amerike, u svakom od njih sreo sam se sa našim mladim ljudima, mojim vršnjacima. Bilo mi je neizmerno drago da ih vidim, ali povod zbog koga su napustili domovinu me je pomalo rastužio: otišli su u potrazi za poslom. Pre nedelju dana u Vašingtonu na jednom mestu sedelo je nas desetak, svi fakulterski obrazovani, a svi rade najteže fizičke poslove. No, ja sam ipak optimista i verujem da "život piše romane".

A koja je sledeća st(r)anica mog romana? Videćemo.

Već sam javno obećao da ću 2020. godine krenuti od Fakuleta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, koji trenutno završavam, do Tokija. I to biciklom. U znak podrške Ivani Španović i Novaku Đokoviću. Želim da lično budem tamo i navijam za njih na Olimpijskim igrama.

Veliki pozdrav od Gorde! 

_____

Autor teksta je Milenko Gordić iz sela Rudoši kod Nove Varoši. Milenko je bivši atletičar (disciplina bacanje kopla), sada apsolvent Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja zaposlen u plivačkom klubu. Podsetite se kako je izgledala Milenkova avantura biciklom kroz Evropu, a samo je hteo da poseti tetku u Celju...

Želite i vi da sa nama podelite priču o svom avanturističkom putovanju? Javite nam se na MONDO Facebook stranici i napišite kakve predele ste obišli.