Irac Džerald Makora (1871 - 1941) se predstavljao kao doktor medicine koji je izmislio mehanički vibratorpod nazivom pulsokon. Svoj izum je zaštitio patentima u Velikoj Britaniji i SAD, i prodavao ga širom Evrope i Amerike.
Godine 1912. Makora je stigao i u Srbiju
Vibrciona terapija, koja i danas ima svoje pristalice, u to vreme je bila veoma popularna. Smatralo se da je delotvorna kod reumatičnih i pojedinih neuroloških oboljenja, i primenjivana je u lekarskim ordinacijama i zavodima za fizikalno lečenje. Konstruisano je više desetina vibracionih aparata koji su radili na električni ili ručni pogon.
Međutim, kao što je to bio slučaj sa upotrebom struje ili radijuma u medicinske svrhe, ubrzo je i vibraciona terapija proklamovana kao moćno sredstvo u lečenju gotovo svih bolesti, saznali smo na izložbi "Varalački pokušaj 'čuvenog doktora' Makore", u Muzeju nauke i tehnike - Beograd, koja je organizovana u okviru 14. Noći muzeja, u subotu 20. maja.
Autor izložbe i tekstova je Jelena Jovanović Simić.
Autorka piše da je Makora bio propagator vibracione terapije, i da nije poznato kako je pronašao saradnike u Srbiji - Nauma Dimitrijevića, vlasnika i urednika lista "Tribuna", i Elijasa Levija beogradskog trgovca.
Tek, njegov dolazak je bio unapred pripremljen pribavljanjem dozvole za prodaju pulsokona, koji je izdao ministar unutrašnjih dela na osnovu mišljenja Glavnog sanitetskog saveta i dozvole za održavanje javne demonstracije aparata nad bolesnicima iz publike, u sali hotela Kasina, izdate od Uprave grada Beograda.
Za Markorin "institut" zakupljene su prostorije u Knez Mihailovoj ulici i opremljene nameštajem iznajmljenim od Narodnog pozorišta. Uslov za sve to, koji je ovom "doktoru" sigurno bio prvi put postavljen, bilo je podnošenje doktorske diplome na uvid Upravi grada Boeograda, odmah pri dolasku.
On je izjavio da je u Americi završio Medicinski fakultet, ali da kod sebe nema diplomu.
Na to mu je saopšteno da će na predavanju, koje je već bilo zakazano za sledeći dan, moći da prikaže svoj aparat ali da demonstracije na dobrovoljcima iz publike ne sme vršiti, već da to može da radi samo lekar koji ima pravo prakse u Beogradu.
Makoro je pristao, a taj lekar trebalo je da bude dr Solomon Alkalaj, ugledni gionekolog i član Upravnog odbora Srpskog lekarskog društva, koji je već bio angažovan da pregleda bolesnike i prepisuje pulsokon.
Zamalo da dobije batine
Odlukom Glavnog sanitetskog saveta i rešenjem ministra unutrašnjih dela bilo je, naime, određeno da se pulsokon može kupovati samo prema preskripciji lekara.
Na predavanju u Kasini okupio se silan svet. Pored radoznale publike, bilo je tu i mnogo invalida jer je Makora u svojim reklamama tvrdio da "diže uzete i čini da gluvi ponovo čuju". Dr Alkalaj se nije pojavio, a kada je mimo datog obećanja, Makora pokušao da demonstrira aparat nad bolesnim dobrovoljcima, glavni gradski lekar, dr Đoka Nikolić, pokušao je da to spreči.
Stvorio se neopisiv metež jer se publika podelila - jedan deo je podržavao Makoru, a drugi dr Nikolića.
Sve se, ipak, završilo gromoglasnim "ua!" upućenim na račun Makore, a tome su doprineli i članci objavljeni tih dana u "Politici", u kojima su oštro kritikovani svi upleteni u aferu: Makora, Glavni sanitetski savet, Srpsko lekarsko društvo, Uprava grada, dr Alkalaj, Naum Dimitrijević, Milan Gor, upravnik Narodnog pozorišta.
"Taj pulsokon je jedna obična spravica za takozvanu vibracionu masažu, kakvih ima na stotine na industrijskoj pijaci. Ali fabrikantima tog pulsokona to nije dovoljno, što će možda ponekom lekaru prodati pokoji primerak svoga aparata. Oni su naumili da na svom neznačajnom 'pronalasku' zarade stotine hiljada... Svet naš i inače već skupo i preskupo plaća razne svoje gatare, i sramota je i žalost je, kada vlasti dopuštaju da mu i svaka belosvetska mamipara i sekicesa uzima u njegovoj nevolji i poslednji groš iz džepa. A još je veća žalost i još veća sramota, kad se to vrši pod blagoslovom samih lekara, i to naših tobože najuglednijih lekara - onih što sede u Glavnom sanitetskom savetu i u upravno, odboru Srpskog lekarskog društva", pisalo je u "Politici" 8. jul 1912.
Članak se završava u trijumfalnom tonu: "'Pronlazač 'doktor' Makora umalo nije dobio batine. Ali je stekao uverenje da u Beogradu još ne počinje Orijent".
Naravno da se oglasilo i Srpkso lekarsko društvo: "Upravni odbor Srpskog lekarskog društva kao takav nema nikakve veze sa imenovanim gospodinom i njegovim aparatom. Ako se neki član odbora za taj aparat angažovao, onda je to čisto njegova lična stvar."
Makora nije odustao od vibratoterapije
Makora je koliko sutradan otputovao, ali se neki njegov opunomoćenik pojavio u Nišu sledećeg meseca. Niški "Glasnik" upozorio je lokalnu javnost da je u pitanju prevara lažnog doktora čiji aparat nije delotvoran.
U vihoru Prvog balkanskog rata, koji je ubrzo počeo, afera je pala u zaborav. Makora je u to vreme osuđen u Parizu zbog lažnog predstavljanja i nadrilekarstva. Zatvora se izbavio položivši ogromnu kauciju, a potom je otišao u Irsku, u rodni Skiberin, gde je osnovao i finansirao gradski orkestar i prvi bioskop. I dalje se bavio patentiranjem vibracionih aparata, ali sa njima nije imao uspeha kao sa puloskonom.
Pogledajte fotografije sa izložbe: kako je izgledao taj čuveni aparat, ali i njegov tovrac, kako je tekla promocija i prodaja u Beogradu, isečke iz štampe koja je o svemu tome u to doba pisala:
Pogledajte šta je još zanimljivo moglo da se vidi na manifestaciji Noć muzeja u Beogradu, 14. po redu:
------------------------------------------------------------------------------
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!