Srbija se po broju davalaca organa nalazi na začelju Evrope, a samo deset odsto ljudi sa liste čekanja dočeka organ koji im je potreban za život, kaže načelnik Centra za transplantaciju bubrega KCS, Ccedomir Topuzović, koji smatra da je transplatacija organa danas pokazatelj standarda društva, kao što je to nekada bio broj mrtvorođene dece.

"Ovo pitanje oslikava ekonomsko i zdrastveno stanje nacije, koje je loše. Pored potrebe za više potpisnika donorskih kartica mora se transplantaciji dati publicitet, da ljudi shvate da je to čin gde se društveno dobro stavlja iznad individualnog", naglašava Topuzović.

Srbija je u januaru ove godine potpisala probni ugovor na godinu dana i postala pridruženi član Eurotransplanta, organizacije koja pruža usluge centrima za transplantaciju, laboratorijama i donorskim bolnicama u osam zemalja, sa više od 135 miliona ljudi.

Tokom ovih godinu dana, Srbija neće moći da učestvuje u punoj razmeni organa, zbog malog broja donora kojih ima tri na milion stanovnika.

Gde sve mogu da se potpišu donorske kartice

"U ovom periodu moci ćemo da dobijamo organe samo za posebne grupe pacijenata, one koji ne mogu da dobiju organe u Srbiji i za decu. Da bi postali punopravna članica Eurotransplanta, ne možemo samo da tražimo, već i da dajemo. Smatra se da je 20 i više donora na milion stanovnika optimalan broj, mi imamo tri", ističe Topuzović.

On navodi da je važno konstantno održavati aktivan odnos prema transplantaciji koji počinje već u jedinicama intezivne nege kada se osoba sa moždanom smrću prepoznaje kao potencijalni davalac.

"Moždana smrt je trajno i nepovratno gubljenje svih moždanih funkcija, kada je u pitanju transplantacija treba delovati brzo, jer ako donor provede mnogo vremena na intezivnoj nezi dolazi do rizika nastanka infekcija ili oštećenja organa", objašnjava Topuzović.

Jedan od načina da se broj donora poveća, koji je primenjen u zemljama koje imaju najveći broj donora, jeste donošenje zakona koji obezbeđuje prepostavljenu saglasnost.

Savetnica za pravne poslove Uprave za biomedicinu Zlata Žižić navodi da je pokrenuta prodecura za usvajanje Nacrta zakona o presadivanju ljudskih organa i da se očekuje da on u Skupštinu dođe na jesen.

Pretpostavljena saglasnost pojednostavljuje postupak davanja pristanka za presađivanje organa, objašnjava Žižić, jer se svaki građanin smatra donorom organa, a ostavljena mu je mogućnost da zabrani darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini ukoliko se umrla osoba za života nije izjasnilo u vezi sa tim.

Model pretpostavljene saglasnosti, kaže Žižić, prihvaćen je, jer su ga implementirale zemlje koje se nalaze na samom vrhu po broju preminulih davalaca organa na milion stanovnika.

Takođe, pominje još jednu novinu u nacrtu zakona i mogućnost presađivanja od živog nesrodnog davaoca.

Objašnjava da ne mogu svi pacijenti kojima je potrebno presađivanje organa da imaju kompatibilnog živog davaoca, pre svega zbog inkompatibilnosti krvnih grupa i HLA senzibilizacije, ali zato program ukrštene donacije među inkompatibilnim parovima može da omogući prevazilaženje krvno-grupne barijere i HLA senzibilizacije bez dodatne terapije primaoca.

Novi Zakon predviđa i uvodenje informacionog sistema za sačinjavanje i vođenje Republičke liste čekanja i uspostavljanje programa za presađivanje ljudskih organa.

Ovo je ljudskost: Drugarici poklonila bubreg!

Direktor Klinike za urologiju Kiliničkog centra Srbije, Zoran Džamić navodi da Centar za transplantaciju bubrega postoji 30 godina i da je od tada, sa jednom većom pauzom, urađeno više od 1.000 transplantacija ovog organa.

"Godinama u Evropi i svetu stagnira broj transplantacija, tako je i u Srbiji, s tim što je apsolutno potrebno da se poveća broj transplantacija da bi se smanjio broj onih koji idu na dijalizu", navodi Džamić.

Dodaje da Klinika za urologiju ima svoju školu transplantacije, da se ovaj postupak vrši već 30 godina po utvrđenoj proceduri i postiže uspeh u okviru evropskih standarda za preživljavanje pacijenata nakon zahvata.

"Tendencija svih nas koji se bavimo ovim jeste da se poveća broj transplantacija, imamo dva kompletno formirana tima za transplantaciju i sve potrebne uslove, tako da su svi ostali izazovi u ovom polju u domenu drugih institucija", ističe Džamić.

Podizanje svesti građana najvažniji je deo borbe za veći broj potpisnika donorskih kartica, a direktorka za korporativne poslove i komunikacije kompanije Hemofarm koja sprovodi kampanju "Najvažniji poziv u životu", Sanda Savić ističe da je 20 puta veća mogućnost da se svako od nas nađe na listi čekanja za organ, nego da bude donor.

"Ova tema je tema o kojoj se malo zna i koju prati mnogo predrasuda, najčešće je to ne prizivaj nesreću, ako sam donor neko će me juriti da mi uzme organ, ne znam kako se kreiraju liste čekanja, ko će imati prioritet, gde će završiti moj organ. Zbog toga su sa nama u kampanji sve vreme stručnjaci koji objašnjavaju ljudima proceduru i da je nemoguće da se ona zaobiđe", navodi Savić.

Ona navodi da je potrebno raditi pre svega sa mladima, jer su otvorenijeg uma i treba ih edukovati pre nego što podlegnu predrasudama.

"Zato treba da se uključe naše obrazovne institucije, ministarstvo prosvete, da se radi na dugoročnom rešavanju ovog problema", zaključuje Savić.

Doniranje organa: Niko vas zbog toga neće ubiti