U Srbiji ne postoje tačni podaci o tome koliko se ljudi leči alternativnim metodama, ali je interesovanje za takozvanu tradicionalnu medicinu veliko. Ne postoje, međutim, sveobuhvatni, precizni propisi koji bi regulisali ovu oblast mada su prvi koraci učinjeni.
Alternativna medicina legalna je u Srbiji manje od tri godine, otkako se našla u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Ipak, postoji još niz stvari koje bi trebalo regulisati odgovarajućim zakonima, kao što je recimo uvoz i promet raznim proizvodima koji se koriste u alternativnoj medicini.
Komisija za alternativnu medicinu pri ministarstvu zdravlja Srbije radi na zahtevima za radne dozvole kojih je do sada podneto između 70 i 80.
"Procedure su još spore, licenciranje je u toku, ali je važno da je stvar pokrenuta s mrtve tačke", kaže zamenik predsednika Komisije za alternativnu medicinu Vuk Stambolović.
Bez obzira na to koliko je napredovala, savremena medicina još ne pronalazi dobar i brz odgovor za lečenje određenih bolesti. Sve je više zdravstvenih ustanova i lekara, farmaceutska industrija izbacuje na tržište sve više lekova, a savremeni čovek sve je bolesniji.
Zbog toga se i nameće potreba za preispitivanjem zdravstvenih metoda koje bi preventivno pomogle čoveku da bude zdrav ili mu omogućile da se izleči.
Zakonska regulativa alternativne medicine je neophodna i da bi se sprečile zloupotrebe i nadrilekarstvo. Da to nije jednostavno govori i činjenica da ni u Evropi još nema zemlje koja je alternativnu medicinu regulisala jedinstvenim zakonom.
U Ministarstvu zdravlja Srbije Beti je rečeno da je najviše zahteva za dozvole podneto za ordinacije koje se bave homeopatijom, akupunkturom i kvantnom medicinom. Procedura je duga jer se traži više pozitivnih stručnih mišljenja.
Stambolović, koji je i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, navodi da alternativnim metodama lečenja najčešće pribegavaju ljudi sa najtežim oboljenjima, što je logično, mada "čuda nisu moguća".
Ipak, ovim metodama mogu se postići dve stvari. Kod mnogih pacijenata koji pate od oboljenja koje zvanična medicina smatra hroničnim može doći do izlečenja, a onima koje zvanična medicina smatra neizlečivim može se poboljšati kvalitet života.
Prema mišljenju Stambolovića, najbolji rezultati bi se postigli primenom integrativne medicine, odnosno saradnjom zvanične i tradicionalne medicine.
"Poenta je u sagledavanju stanja svakog pojedinačnog pacijenta. Na osnovu toga bi lekar trebalo da odluči da li je efektnije primeniti neku od alternativnih metoda ili je zvanična medicina rešenje", kaže Stambolović.
On takođe navodi da je u Firenci ugovoren projekat između Srbije i regije Toskana o podršci razvoju integrativne zdravstvene zaštite i da se čeka formiranje nove vlade da to odobri.
Doktorka i makrobiolog Nina Bulajić smatra da je do "otvaranja" države prema tradicionalnoj medicini došlo jer je ona prihvaćena u svetu.
Ona kaže da se u Srbiji ljudi odavno leče raznim alterantivnim načinima i da veliko interesovanje nije razlog što država poslednjih godina propisuje zakone iz te oblasti. "Verujem da se sledi primer razvijenijih zemalja, jer je koncept integrativne medicine svuda prihvaćen".
Bulajićeva dodaje da kao makrobiotički terapeut koji se privatno bavi tim poslom, mnogo lakše radi od 2005. godine kad su doneti prvi propisi iz te oblasti.
Ministarstvo zdravlja je krajem prošle godine usvojilo Pravilnik o tradicionalnoj medicini po kom ona obuhvata "stručno neosporne i proverene tradicionalne, komplemetarne i alternativne metode lečenja i rehabilitacije koje mogu blagotvorno uticati ili utiču na zdravlje ljudi".
U Pravilniku su određeni uslovi o obrazovanju medicinskog osoblja koje se tim bavi, o prostorijama, opremi i lekovima za 18 metoda. Predviđeno je otvaranje ordinacija u okviru državnih zdravstvenih ustanova i privatnih ordinacija, a među metodama su pobrojani ajurveda, akupunktura, homeopatija, fitoterapija, joga i Tai Či Čuan vežbe.
(Beta)
Alternativna medicina legalna je u Srbiji manje od tri godine, otkako se našla u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Ipak, postoji još niz stvari koje bi trebalo regulisati odgovarajućim zakonima, kao što je recimo uvoz i promet raznim proizvodima koji se koriste u alternativnoj medicini.
Komisija za alternativnu medicinu pri ministarstvu zdravlja Srbije radi na zahtevima za radne dozvole kojih je do sada podneto između 70 i 80.
"Procedure su još spore, licenciranje je u toku, ali je važno da je stvar pokrenuta s mrtve tačke", kaže zamenik predsednika Komisije za alternativnu medicinu Vuk Stambolović.
Bez obzira na to koliko je napredovala, savremena medicina još ne pronalazi dobar i brz odgovor za lečenje određenih bolesti. Sve je više zdravstvenih ustanova i lekara, farmaceutska industrija izbacuje na tržište sve više lekova, a savremeni čovek sve je bolesniji.
Zbog toga se i nameće potreba za preispitivanjem zdravstvenih metoda koje bi preventivno pomogle čoveku da bude zdrav ili mu omogućile da se izleči.
Zakonska regulativa alternativne medicine je neophodna i da bi se sprečile zloupotrebe i nadrilekarstvo. Da to nije jednostavno govori i činjenica da ni u Evropi još nema zemlje koja je alternativnu medicinu regulisala jedinstvenim zakonom.
U Ministarstvu zdravlja Srbije Beti je rečeno da je najviše zahteva za dozvole podneto za ordinacije koje se bave homeopatijom, akupunkturom i kvantnom medicinom. Procedura je duga jer se traži više pozitivnih stručnih mišljenja.
Stambolović, koji je i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, navodi da alternativnim metodama lečenja najčešće pribegavaju ljudi sa najtežim oboljenjima, što je logično, mada "čuda nisu moguća".
Ipak, ovim metodama mogu se postići dve stvari. Kod mnogih pacijenata koji pate od oboljenja koje zvanična medicina smatra hroničnim može doći do izlečenja, a onima koje zvanična medicina smatra neizlečivim može se poboljšati kvalitet života.
Prema mišljenju Stambolovića, najbolji rezultati bi se postigli primenom integrativne medicine, odnosno saradnjom zvanične i tradicionalne medicine.
"Poenta je u sagledavanju stanja svakog pojedinačnog pacijenta. Na osnovu toga bi lekar trebalo da odluči da li je efektnije primeniti neku od alternativnih metoda ili je zvanična medicina rešenje", kaže Stambolović.
On takođe navodi da je u Firenci ugovoren projekat između Srbije i regije Toskana o podršci razvoju integrativne zdravstvene zaštite i da se čeka formiranje nove vlade da to odobri.
Doktorka i makrobiolog Nina Bulajić smatra da je do "otvaranja" države prema tradicionalnoj medicini došlo jer je ona prihvaćena u svetu.
Ona kaže da se u Srbiji ljudi odavno leče raznim alterantivnim načinima i da veliko interesovanje nije razlog što država poslednjih godina propisuje zakone iz te oblasti. "Verujem da se sledi primer razvijenijih zemalja, jer je koncept integrativne medicine svuda prihvaćen".
Bulajićeva dodaje da kao makrobiotički terapeut koji se privatno bavi tim poslom, mnogo lakše radi od 2005. godine kad su doneti prvi propisi iz te oblasti.
Ministarstvo zdravlja je krajem prošle godine usvojilo Pravilnik o tradicionalnoj medicini po kom ona obuhvata "stručno neosporne i proverene tradicionalne, komplemetarne i alternativne metode lečenja i rehabilitacije koje mogu blagotvorno uticati ili utiču na zdravlje ljudi".
U Pravilniku su određeni uslovi o obrazovanju medicinskog osoblja koje se tim bavi, o prostorijama, opremi i lekovima za 18 metoda. Predviđeno je otvaranje ordinacija u okviru državnih zdravstvenih ustanova i privatnih ordinacija, a među metodama su pobrojani ajurveda, akupunktura, homeopatija, fitoterapija, joga i Tai Či Čuan vežbe.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.