"Radije biram psihoterapiju nego čizme"

  Glumica Borka Tomović (33), koja u seriji "Istine I laži"  tumači "doktorku za psihu", kaže da joj je u pripremi uloge mnogo pomoglo to što je godinama išla na psihoterapiju. Iako tada nije imala ličnih problema - u smislu velikih životnih lomova, sigurna je da su joj ti razgovori pomogli da bez osećaja krivice kaže ne u situacijama kada se očekivalo da izgovori da, odnosno da bez kajanja stoji iza svake svoje odluke.

Za razliku od mnogih koji i dalje smatraju da je sramota potražiti pomoć od stručnog lica, Borka psihoterapiju smatra mentalnom higijenom.

"Dosta pričam o tome i mnogo mojih prijatelja je išlo na psihoterapiju. Ključan je odnos koji se uspostavi između klijenta i psihoterapeuta, koji može da bude isceljujući i da mnogo pomogne svakome ko je u problemu. Ljudi najčešće traže pomoć kada kad im se dešavaju veliki životni lomovi, kao što su smrt bliske osobe ili neka bolest, i to zaista jesu situacije kada im može pomoći stručnjak. Naravno, tu su i porodica i prijatelji, ali oni uvek imaju subjektivan doživljaj svega i sopstvena iskustva koja unose u svaki savet. Psihoterapeut je neko sa strane, ko sa nama gradi autentičan odnos - pre svega pun bezuslovne podrške i empatije prema nama, da bismo mogli da rastemo kao ličnost. Jeste suština da nam je na početku potreban, ali je cilj da kasnije sami rešavamo problem. Zato psihoterapiju smatram vrstom mentalne higijene, odnosno spremnosti da sami prevazilazimo probleme", ispričala je Tomovićeva.

Borka ne zna nikoga ko je preventivno otišao na seansu, ali je često od prijateljica čula da su se za pomoć obratile misleći da je reč o beznačajnom povodu, a da se ispostavilo da je uzrok veoma dubok. Suština terapije i jeste u tome da se osvetli taj uzrok.

"Na primer, prijateljica mi kaže da joj smeta samo nešto sitno u odnosu sa njenim muškarcem, nešto što je prouzrokovalo njenu nesigurnost vezanu za njega. Ispostavi se da to nije banalan problem, nego nešto mnogo dublje što ih je nateralo da se pozabave sobom. Psihoterapije je tu da pomogne kad se takve situacije ponove, da budu sigurni da znaju o čemu je reč".

Iako nije imala konkretne "jake" probleme, Borka ističe da je njen put na psihoterapiji bio neka vrsta sazrevanja, odnosno preuzimanje odgovornosti za sopstvene odluke.

"Koju god odluku da sada donesem, znam da je moja i stojim iza nje. U našoj kulturi se podrazumeva da imate obavezu da ispunjavate nečija očekivanja. U suprotnom, ne gine vam osećaj krivice. Očekivanja drugih od nas uvek su ogromna, ali mi nekad treba da stanemo i kažemo - ovo mi prija ili ne prija, treba da osluškujemo sebe i da budemo autentični u svom prihvatanju ili odbijanju. Najkraće rečeno, morali bismo bez kajanja i osećanja griže savesti da prestanemo da radimo u korist svoje štete".

Važno pitanje je da li postoji opasnost da psihoterapija nekome postane "štap" bez kojeg dalje ne može.

"Cilj dobrog psihoterapeuta jeste da njegov klijent bude samostalan, da mu bude podrška do trenutka dok sam ne bude u stanju da odlučuje. Psihoterapiju doživljavam kao ostvarivanje naših punih potencijala i našeg ličnog rasta. A rastemo celog života i trudimo se da sve vreme napredujemo, bar je to sa mnom slučaj. Znam da neki ljudi imaju razgovore sa duhovnicima, nekima je nešto sasvim drugo pomoglo, i ne mislim da je psihoterapija jedini izbor, ali meni je mnogo značila i to smatram svojom najznačajnijom odlukom. Uvek pre biram psihoterapiju nego nove čizme, jer sam svesna koje to benefite donosi meni i mom psihičkom zdravlju".

Podsetite se šta je glumica nedavno rekla za MONDO TV: