U celoj Srbiji pojačan je nadzor zbog epidemije malih boginja koja je krenula na Kosovu gde je, prema pisanju pojedinih medija, oko 100 osoba zaraženo, a jedno dete već umrlo.

Pojačan nadzor podrazumeva da se nadležnom zavodu za javno zdravlje prijavi svaka sumnja na male boginje, zatim laboratorijsko ispitivanje, bolničko zbrinjavanje, primenu svih mera prevencije, vakcinaciju dece.

U Zavodu za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici kažu za Tanjug da je u srpskim enklavama pet osoba zaraženo malim boginjama.

Takođe, Insitutu za javno zdravlje "Batut" iz Zavoda za javno zdravlje Vranje prijavljeno je da postoji sumnja da je jedna osoba sa teritorije Bujanovca zaražena virusom morbila.

Kako kažu, svi su bili na bolničkom lečenju, sa blažom kliničkom slikom, a dvoje je već pušteno na kućno lečenje.

U "Batutu" naglašavaju da nemaju podatke koliko je ljudi zaraženo na Kosovu, jer razmene podataka nema od 1999. godine. Epidemija na Kosovu i Metohiji je ponovo buknula posle 16 godina.

Najefikasnija zaštita u borbi protiv malih boginja je vakcinacija MMR vakcinom, a obuhvat dece vakcinacijom je u padu i prošle godine vakcinu je primilo 81 odsto mališana.

Posebno nizak obuhvat je u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, a da bi se stvorio jak kolektivni imunitet, koji sprečava širenje zaraze, neophodno je da 95 odsto mališana bude vakcinisano.

Epidemiolog Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd kaže da epidemija može da se proširi, jer je mali obuhvat dece vakcinacijom.

Ona kaže da je, prema izveštaju za prvih šest meseci, obuhvat MMR vakcinom u Beogradu kod dece u drugoj godini 26,4 odsto.

"To znači da će, ako se zadrži takav trend, na kraju godine obuhvat biti nešto malo veći od 52-53 odsto, što znači da je svako drugo dete nevakcinisano", upozorila je ona.

Navodi da je mali kolektivni imunitet, te da, kada na takav osetljiv teren dođe obolela osoba, lako može da dođe do epidemije sa velikim brojem obolelih.

Epidemiolog Zoran Radovanović ukazuje da se vakcina protiv malih boginja smatra najkorisnijom intervencijom koju savremena medicina može da pruži čovečanstvu.

Ipak, napominje da je u celoj Srbiji poslednjih godina obuhvat vakcinacijom nedozvoljeno nizak, tako da potencijal za pojavu epidemije postoji.

Podseća da smo u ovom veku imali godina bez malih boginja, kao 2007, ali da su nas pogađale i epidemije sa po nekoliko stotina obolelih, poslednja od njih u sezoni 2014/15.

"To je kao požar - izgori osetljiv materijal, oni koji su skloni obolevanju, koji nisu vakcinisani, i onda se to primiri dok se ne rode nova deca koja propuste vakcinaciju i onda usledi sledeći talas", pojasnio je on.

On kaže da je dete koje je umrlo na Kosovu bilo staro 16 meseci, a "da su se roditelji držali srpskih zakonskih propisa po kojima je vakcinacija obavezna između 12 i 15 meseca, ono bi bilo živo".

Prvi simptomi koji ukazuju da je reč o malim boginjama su: osip po telu, temperatura iznad 38,5 stepeni, kašalj, kijanje, konjuktivitris.

Institutu "Batut" u novembru prošle godine prijavljena je epidemija malih boginja u Kruševcu i u junu u Sremskoj Mitrovici.

Male boginje kod dece mlađe od pet godina mogu da izazovu komplikacije kao što je proliv, zapaljenje pluća ili zapalenje mozga koji zahtevaju i bolničko lečenje.

MMR vakcina prima se između 12. i 15. meseca, dok se revakcinacija daje sa navršenih sedam godina.

Epidemija malih boginja i dalje bukti u Rumuniji, gde je do sada umrlo 34 mališana, zatim u Bugarskoj, Austriji, Makedoniji.