Teško je proceniti broj obolelih od hroničnog virusnog hepatitisa B i C u Srbiji, a u ovom trenutku postoje samo procene u okviru pojedinih rizičnih grupa, istaknuto je na stručnom skupu "Iskustva i izazovi u efikasnom lečenju virusnih i gljivičnih infekcija u Srbiji" koji se održava u Novom Sadu.

Prof. dr Milotka Fabri, sa Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, kaže da terapija pegilovanim interferonom, koja se trenutno primenjuje u Srbiji, za 48 nedelja izleči 50 odsto obolelih, dok se preostalih 50 odsto suočava sa prognozom ciroze jetre i pratećim komplikacijama koje mogu dovesti do karcinoma jetre.

Mali broj bolesnika dobija šansu za novi život transplantacijom jetre, a i u takvim slučajevima ponovna infekcija hepatitisa C nakon transplantacije je neminovna, ukoliko se ne primeni antivirusna terapija, navodi se u saopštenju sa skupa održanog u Novom Sadu.

"Savremena terapija hepatitisa C traje 12 nedelja i dovodi do izlečenja u više od 95 odsto slučajeva. Danas u Srbiji na ovu terapiju čeka više od 1.500 bolesnika koji su bezuspešno lečeni pegilovanim interferonom. Lečenje savremenim lekovima doprinosi povećanju kvaliteta života obolelih koji su mahom deo radno sposobne populacije, kao i smanjenju troškova hospitalizacije zbog komplikacija ciroze. Na duže staze, ova terapija donosi smanjenje broja slučajeva karcinoma jetre i najzad troškova transplantacije kao krajnjeg rešenja za najteže oblike bolesti", dodala je prof. dr Milotka Fabri.

Doc. dr Ivana Milošević, infektolog i hepatolog, zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije, skrenula je pažnju da se, iako je u našoj zemlji registrovano smanjenje broja novootkrivenih obolelih sa HCV infekcijom, istovremeno menja struktura bolesnika te je broj hospitalizovanih pacijenata sa teškim oblicima oboljenja sve veći, među kojima je i visok udeo teških bolesnika kod kojih postojeća terapija ne daje željene rezultate.

"U prethodnih godinu dana ostvaren je značajan pomak u okviru zdravstvenog sistema i nabavke savremenih lekova nove generacije, pa se nadamo da će lečenje inovativnom terapijom uskoro biti omogućeno i obolelima od hepatitisa C", dodala je doc. dr Milošević.

Dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Snežana Brkić, skrenula je pažnju na činjenicu da očuvanje javnog zdravlja predstavlja ozbiljan izazov za društvo u celini i nameće potrebu zajedničkog delovanja na širem planu, počevši od podizanja svesti o rizicima i prevenciji među najširom, posebno mladom populacijom, do izbora i obezbeđivanja adekvatne terapije prema preporukama stručnjaka, uz saradnju svih institucija u okviru sistema.

"Veoma je važno da mladi lekari budu svesni značaja kontinuirane edukacije i prevencije, pa se u tom kontekstu nadam da će načini podizanja svesti o HIV-u u proteklih deset godina biti dobar primer kako bi trebalo raditi kada je u pitanju hepatitis C", rekla je prof. dr Snežana Brkić.

Hepatitis C nije samo "bolest narkomana"