Ova organizacija je, naime, od jula do septembra kontrolisala 33 uzorka na tržištu Srbije.

Pre svega fiskalne račune dobijene pri kupovini određenih proizvoda, fiskalne rolne kupljene od dobavljača, termalni papir sakupljen iz javnih ustanova i privatnog sektora, ali i kartonsku i papirnu ambalažu za prehrambene proizvode i plastične kutije za pakovanje gotove hrane u supermarketima.

Deca gojazna i zbog bisfenola A

Laboratorijskom analizom uzoraka utvrđeno je da bisfenola A ima u termalnim papirima od kojih se prave rolne za fiskalne račune, kao i u kartonskoj ambalaži za hranu. Svi uzorci uvezenih fiskalnih rolni sadrže ovu hemikaliju. Testirana je i ambalaža za hranu, prvenstveno ona u koju se pakuje masna hrana, jer je ova hemikalija rastvorljiva u mastima i lako može da pređe u hranu. Naši rezultati su pokazali da plastične kutije u kojima se hrana pakuje u supermarketima ne sadrže ovu hemikaliju, kao ni papirna ambalaže i kesice za pomfrit. Međutim, u kartonskim kutijama koje smo uzorkovali pronađen je bisfenola A u tragovima. Kako pretpostavljamo, one su proizvedene od recikliranog papira, što znači da u reciklažu ulazi i termalni papir, zbog čega je verovatno došlo do kontaminacije2, kaže za "Politiku" dr Jelena Milić iz "Alhema."

Koliko je opasan BPA u plastičnim posudama

Bisfenol A je trenutno jedna od najkomercijalnijih hemikalija koja se koristi u proizvodnji termalnih papira kao razvijač boje. Ona nije hemijski vezana za papir tako da pri kontaktu može da se apsorbuje u kožu i izazove različite komplikacije.

Prema rečima stručnjaka, dokazano je da može štetno da utiče na plodnost, rad endokrinog sistema, ali i da izazove reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa.

Od januara ove godine BPA je u Evropskoj uniji na “listi kandidata supstanci koje izazivaj zabrinutost”, dok je u decembru prošle godine Evropska komisija donela odluku o zabrani, odnosno ograničenju upotrebe u termalnom papiru.

Ova odluka počinje da se primenjuje od 2.januara 2020. godine, i iako Srbija do sada nije preuzela ovu odredbu u domaće zakonodavstvo, očekuje se da i naša zemlja uskoro ažurira ove podatek.

Prema rečima Jelene Milić, ova organizacija tek završnom kampanjom apeluje na institucije u javnom i državnom sektoru , naročito na trgovinske lance, da zemene ove proizvode bezbednijom alternativom bez BPA.

"Prema evropskoj regulativi, sa kojom je usaglašen i naš zakon, kompanije koje proizvode, uvoze ili distribuiraju proizvode koji sadrže supstance koje izazivaju zabrinutost kao što je bisfenol A, obavezuje da o tome obaveste sve učesnike u lancu snabdevanja, kao i potrošače, u slučaju da oni to zahtevaju.

Milićeva kaže da je ovom kampanjom testirano i to koliko se ovo sprovodi u praksi. Tako je distrubuterima koji imaju zakonsku obavezu da pruže ovakve informacije poslato pet zahteva potrošača, od čega je stuglo četiri odgovora, ali samo jedan u skladu sa zakonskom regulativom.

”Ovom kampanjom smo zato želeli da skrenemo pažnju javnosti na prisustvo bisfenola A u termalnim papirima, pre svega u fiskalnim isečcima koji se dobijaju u bankama, sa kojima svakodnevno dolazimo u konktakt”, upozoravaju iz ovog udruženja.