"U ovom trenutku na Klinici za infektivne i tropske bolesti leči se četvoro obolelih od malih boginja, od toga su dvoje pacijenata već u fazi početnog oporavka, a dvoje poslednje primljenih pacijenata su u ozbiljnom, ali stabilnom stanju", rekao je direktor klinike Goran Stevanović.

Svi pacijenti imaju zapaljenje pluća, što je najčešća komplikacija izazvana virusom malih boginja.

"Osim upale pluća male boginje mogu da izazovu brojne druge komplikacije, a jedna od najtežih je upala mozga - encefalitis, koji ostavlja trajne posledice", pojašnjava Stevanović.

Najvećem riziku da se zaraze malim boginjama su i deca i odrasli, odnosno svi koji nisu vakcinisani i nemaju zaštitni imunitet.

"Deca su specifična populacija jer imaju slabiji imuni sistem. Međutim, virus malih boginja ne pravi razliku da li se radi o odrasloj osobi, detetu, nekome ko je aktivan sportista ili hronični bolesnik. Ko nije vakcinisan, ko nema imunitet, obavezno će oboleti", pojasnio je on.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je od početka oktobra do danas od malih boginja obolelo 65 osoba, a epidemija je prijavljena u srpskim enklavama na KiM, Bujanovcu, Kraljevu, Beogradu.

Epidemiolog Instituta "Batut" Goranka Lončarević kaže da broj obolelih nije nešto neuobičajeno i da su to očekivali zbog smanjenog broja vakcinisane dece MMR vakcinom i narušenog kolektivnog imuniteta.

Pojašnjava da su male boginje bolest koja je predviđena za iskorenjavanje, te i kada se javi jedan oboleli, to je epidemija.

Nema mesta panici zbog toga što je u Beogradu prijavljena epidemija, naglašava ona i dodaje da su to redovni zadaci nadležnih zdravstvenih institucija u sistemu.

Zavodi su u obavezi da prijave svaku epidemiju, ali to ne znači da je proglašena epidemija malih boginja.
Lončarević kaže da epidemiju proglašava Ministarstvo zdravlja na predlog Instituta "Batut".

Proglašenje epidemije podrazumeva uvođenje vanrednog epidemiološkog nazora i vanredne vakcinacije stanovništva, gde se proširuje gornja starosna granica za imunizaciju koja je u ovom trenutku do navršenih 14 godina života.

"Mere mogu da podrazumevaju i redukciju putovanja, redukciju javnih okupljanja i druge aktivnosti koje zakon nalaže", pojasnila je Lončarević.

Ona je pozvala roditelje da vakcinišu decu, jer je imunizacija najefikasnija mera u zaštiti od malih boginja.

"Važno je da roditelji vakcinišu decu i da se tako zaštiti najosetljiviji uzrast na adekvatan način", rekla je Lončarević i dodala da je broj obolelih prethodnih godina bio tri do šest zaraženih pacijanata na 100.000 stanovnika ili ako se govori u apsolutnim brojkama, to je od 300 do 450 obolelih.

Tako je, recimo, 2015. godini na teritoriji Srbije registrovano 393 obolelih od malih boginja, a prijavljeno je bilo 13 epidemija, od čega su dve bile na teritoriji Beograda sa 72 obolelih.

Tokom 2016. godine bila je nešto povoljnija suituacija, te je bilo 11 prijavljenih slučajeva malih boginja i to jedan pacijent na teritoriji Beograda i 10 iz epidemije u Opštoj bolnici u Kruševcu.

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba.

Deset godina kasnije Srbija javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelikla iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.