Ustavni sud Srbije odbacio jeinicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakonskih odredbi koje se odnose na obaveznu vakcinaciju dece i odraslih, jer smatra da inicijatori nisu potkrepili svoje tvrdnje, niti su one ustavno pravno utemeljene.

Inicijatori postupka tražili su da se utvrdi da nisu u skladu sa Ustavom pojedine zakonske odredbe kojima se nalaže obavezna vakcinacija, pogovo dece pred upis u školu, tvrdeći da im se na taj način uskraćuje pravo na izbor, kao i da nisu u saglasnosti sa međunarodnim ugovorima.

U odluci, koja je objavljena na sajtu tog suda, preicizira se da je Ustavni sud odbacio inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima pojedinih odredaba Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Rešenje suda o odbacivanju je, kako se dodaje, upućeno učesnicima u postupku.

Inicijative su odbačene jer je Ustavni sud "polazeći od prethodno detaljno izvršene analize osporenih odredaba Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti, sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora, našao da iznetim razlozima u inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti", navodi se u odluci.

Na ovaj način Ustavni sud je konačno odlučio o podnetim inicijativama, napominje se u odluci.

Zbog toga je takođe odbacio zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti.

U detaljno obrazloženoj odluci Ustavni sud je, pored ostalog, naveo da prema stavovima Evropskog suda za ljudska prava postoji polje slobodne procene države o preduzimanju mera zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, te da se i prava zagarantovana Evropskom konvencijom u čiji okvir spada i pravo na fizički integritet, mogu ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja celokupnog stanovništva i sprečavanja širenja zaraznih bolesti.

Zatim je detaljno ukazao zašto niz navoda protivnika vakcinacije nisu ustavnopravno utemeljeni.

Što se tiče obavezne imunizacije odnosno vakcinacije, Ustavni sud smatra da u ovom slučaju nije reč o "medicinskim ili naučnim ogledima" koji imaju za svrhu da lice bude objekat naučnog istraživanja koja se mogu sprovoditi samo uz slobodno dati pristanak, niti pak o "izloženosti mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju", kako se to navodi u pojedinim inicijativama.

Kada su u pitanju navodi inicijatora da su deca koja nisu vakcinisana diskriminisana u odnosu na vakcinisanu decu jer im se uskraćuje Ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje, Ustavni sud pored ostalog ističe da se uslovljavanje boravka dece u ustanovama obrazovanja sprovedenom imunizacijom, ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa diskriminacijom u pogledu prava na obrazovanje.

"Obaveznoj imunizaciji podležu sva deca određenog uzrasta, osim onih kod kojih je ona iz zdravstvenih razloga kontraindikovana, pa kako se ova obaveza, saglasno ustavnom načelu o jednakosti svih pred zakonom, jednako odnosi na sve koji su njome obuhvaćeni, to se onaj ko odbije imunizaciju - ne ispuni propisanu obavezu, ne može smatrati diskriminisanim u odnosu na onoga ko se podvrgao toj obavezi, jer oni nisu u istoj ili sličnoj situaciji", naglasio je Ustavni sud.

Ustavni sud takođe smatra da tvrdnje inicajatora da su diskriminisana lica koja veruju u tradicionalnu medicinu, koja je Zakonom priznata grana medicine ali se protivi imunizaciji, ne mogu da se dovedu u ustavnopravnu vezu sa zabranom diskriminacije, jer zahtev da se podvrgne vakcinaciji ne predstavlja mešanje u slobodu misli, savesti i veroispovesti zaštićenu Ustava.

Taj zahtev se odnosi na sve, bez obzira na njihova lična ubeđenja, naveo je Ustavni sud ukazujući da je Ustavom utvrđeno da se sloboda ispoljavanja uverenja može ograničiti zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu, između ostalog, radi zaštite života i zdravlja ljudi i sloboda i prava građana zagarantovanih Ustavom.

Dodaje se da je i Zakonom propisano da su dozvoljene samo one metode i postupci tradicionalne medicine koji ne štete zdravlju i koji pacijenta ne odvraćaju od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga.

U odnosu na navode jednog od inicijatora da osporene odredbe nisu u saglasnosti sa odredbom Ustava kojom se garantuje pravo na život, Ustavni sud nalazi da inicijativa ne sadrži ustavnopravno utemeljene razloge osporavanja u ovom delu, već se u njoj poziva na neka neželjena dejstva naznačena na uputstvu jedne od vakcina pri čemu je, kako se navodi, inicijator prevideo da uputstvo za svaki lek sadrži navode mogućih neželjenih dejstava, koja nisu pravilo, već se mogu pojaviti u ograničenom broju slučajeva, najčešće neznatnom.

Što se tiče navoda da se imunizacijski status deteta ne može ispitivati i da se njime ne može uslovljavati upis deteta u školu jer je odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da se uz dokumentaciju za upis dece u prvi razred osnovne škole dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta, Ustavni sud ukazuje da se osporenom odredbom ne zabranjuje upis dece u osnovnu školu.

Tom odredbom se, kako je ukazano, boravak dece u predškolskim ustanovama, školama i ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja uslovljava imunizacijom protiv određenih bolesti.

"Otuda se razlozi osporavanja ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa sadržinom osporene odredbe", naglasio je Ustavni sud.

Takođe nisu ustavnopravno utemeljeni ni razlozi osporavanja odredbe koje propisujući kao prekršaj odbijanje obavezne vakcinacije i utvrđuju novčanu kaznu za taj prekršaj jer je, kako navodi Ustavni sud, zakonodavac postupao u okviru svog ovlašćenja iz Ustava - da uređuje odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata.