Naučnici su pronašli mikroplastiku u dagnjama od evropskog Arktika sve do Kine, što ukazuje na globalne razmere zagađenja okeana plastikom koja vrlo lako može završiti na vašim tanjirima.

Dagnje u naoko savršeno čistim arktičkim vodama sadržle su najviše plastike od bilo kojih drugih testiranih duž norveške obale, po istraživanju koje je ovog meseca objavio Norveški institut za ispitivanje kvalitete vode (NIVA).

Plastiku na sever možda donose okeanske struje i vetrovi iz Evrope i Amerike, pa ona na kraju kruži Arktičkim okeanom, rekla je naučnica Instituta NIVA, Ejmi Lašer.

Dosadašnja istraživanja otkrila su mikroplastiku u vodama Kine, Čilea, Kanade, Velike Britanije, Belgije. U norveškim vodama, te su školjke sadržale u proseku 1,8 komadića mikroplastike, koja je po definiciji manja od 5 mm, a na Arktiku 4,3 komadića.

Prošle godine, kineski naučnici su sugerisali da bi dagnje mogle biti globalni "bioindikator zagađenja mikroplastikom" jer žive na morskom dnu na kojem završi dobar deo plastike i za razliku od riba se ne kreću, piše SEEbiz.

Uticaj mikroplastike na morske životinje ili ljude još nije utvrđen. Naučnici smatraju da bi morali pojesti velike količine školjki da bi se izložili riziku.

"Ovo je upozorenje da moramo učiniti nešto da se smanji bacanje plastike u okeane", rekao je stručnjak za mikroplastiku Ričard Tompson, profesor Univerziteta u Plimout.

"U ovom trenutku to je više razlog za zabrinutost nego za uzbunu kad je reč o ljudskoj prehrani", rekao je.

Gotovo 200 nacija potpisalo je ovog meseca rezoluciju UN o eliminaciji zagađenja mora plastikom, od boca do kesa i ambalaže. Procenjuje se da u morima svake godine završi 8 miliona tona plastičnog otpada.

Tomsonova istraživanja pokazala su da velike količine plastike na morskom dnu mogu biti štetne za životinje koje tu žive jer im se skupljaju u tkivu. 

Tomson kaže da je izloženost čoveka mikroplastici u ribi i plodovima mora verojatno manja od one koja potiče od druge plastike u svakodnevnoj upotrebi, od igračaka do sintetičkih jakni.

Kina i EU najveći su proizvođači dagnji, a globalna vrednost te trgovine procenjuje se na tri milijarde dolara.

Naučnike zanima i može li mikroplastika podstaći dagnje ili kamenice da proizvedu bisere, koji u prirodi često nastaju kako bi se suzbili prirodni iritanti poput peska. Biseri bi mogli povećati vrednost nekih školjki, ali i izazvati lomljenje zuba nesretnih konzumenata, rekla je Lašer.