Kijavica, svrab, suzne oči i suv kašalj najčešći su simptomi alergije na prašinu. Ono što mnogi ne znaju jeste da ljudi u stvari nisu alergični na samu prašinu, već na sićušne organizme koji žive u njoj, poznate pod imenom grinje.

Ovi nepoželjni podstanari su rođaci pauka i nevidljivi su golim okom. Ima ih u jastucima, dušecima, prekrivačima, posteljini, tepisima, ali i u odeći i plišanim igračkama. Mesta na kojima provodite najviše vremena, kao što su krevet ili omiljena fotelja, pravo su leglo ovih organizama. Grinje vole vlagu i tamu, a Sunčeva svetlost i toplota su, isto kao i jaka hladnoća, njihovi smrtni neprijatelji.

Hrane se izumrlim česticama ljudske kože i drugim organskim otpacima koji su sastavni deo kućne prašine. Alergiju najčešće izaziva izmet grinja i njihova polusvarena hrana na kojoj su se zadržali enzimi koji ovim životinjicama služe za varenje. Grinje su, takođe, i najčešći uzročnici astme.

Borba protiv ovih kućnih napasti je gotovo sizifovski posao. Da biste se rešili grinja, neophodno je da ih ostavite bez hrane, odnosno potpuno proterate prašinu iz kuće, što je gotovo neizvodljivo ako se ima u vidu da sa ljudskog tela svakodnevno otpadne oko jedan i po gram kože.

Ipak, uz redovno održavanje čistoće, broj grinja, kojih samo u krevetu ima oko milion, može znatno da se smanji. Pošto se ovi paraziti najviše zadržavaju u tkaninama, najbolje bi bilo iz kuće izbaciti tepihe, zavese, draperije, tapiserije i ostalo pokućstvo u kojem grinje žive.

Preporučuje se što češće pranje tkanina na temperaturi višoj od 60 stepeni Celzijusa, jer je dokazano da ih visoke temperature ubijaju. Ukoliko materijal ne može da podnese visoke temperature, broj grinja može da se umanji temeljnim ispiranjem čistom vodom posle pranja. Deterdženti nisu od velike pomoći, pošto su ovi paraziti otporni na većinu hemikalija.

Znoj koji izlučujemo tokom noći obezbeđuje povoljne uslove za razvoj ovih zlotvora, pa bi posteljinu trebalo često provetravati i iznositi na sunce, a krevet je dobro ostaviti raspremljen, kako bi se osušio.

Prostorije u kojima je vlažnost vazduha veća od 70 odsto takođe odgovaraju ovim opasnim životinjicama, pa bi količinu vlage valjalo smanjiti, što se može učiniti uz pomoć klima-uređaja koji isušuju vazduh, upotrebom supstanci koje upijaju vlagu, kao što su silikatni gel, aktivni ugalj ili kalcijum hlorid, a dobro će doći i provetravanje.

Kod usisavanja prašine treba biti oprezan - usisana kuća nije oslobođena grinja, pošto one mogu da prođu kroz kese i većinu filtera usisivača, a zatim se kroz izduvni otvor šire kroz vazduh. Usisavanjem dušeka grinje se ne mogu ukloniti, pošto se zavlače i u njegove najdublje delove, ali se njihov broj može smanjiti.

Da bi se mogućnost pojave alergije svela na minimum, trebalo bi koristiti prekrivače i posteljinu od specijalnog materijala koji ne propušta prašinu. Čistoću podova i nameštaja najbolje je održavati vlažnom krpom, a zatim ih dobro osušiti, kako bi se prilikom čišćenja podizalo što manje prašine.

Mnogi tvrde da se grinje u plišanim igračkama mogu ubiti držanjem igračaka 24 časa u zamrzivaču. Korist od ovog postupka je samo delimična: na temperaturi ispod nule grinje će zaista uginuti, ali ako se igračke posle ovakvog tretmana ne operu, prašina koja se zadržala u njima privući će nove parazite, piše "Magazin".

Vreće za spavanje, koje se najčešće koriste samo tokom leta, savršen su dom za grinje. Zbog toga bi ih posle upotrebe trebalo očistiti, a zatim spakovati u hermetički zatvorenu plastičnu kesu i u njoj čuvati do početka naredne sezone.

(MONDO)