Ovaj mineral često se koristi za oblaganje unutrašnjosti konzerve zbog svojih anti-mikrobnih svojstava, što pomaže da tunjevina ima duži rok trajanja.

Nova saznanja sugerišu da cink dospeva do hrane, pa samim tim i u čovekov digestivni sistem, utičući na sposobnost organizma da apsorbuje nutrijente. Takođe, može da utiče na unutrašnje organe i učini ih propustljivijim za toksine koji onda lakše stižu do krvotoka, upozoravaju stručnjaci.

"Povećanje propustljivosti creva nije dobra stvar - to znači da supstance koje ne treba da stignu do krvotoka onda mogu tu da stignu", kaže vodeći autor studije, profesor Grečen Maler sa "Bringamton" univerziteta u Njujorku.

Preteran unos cinka može da dovede do groznice, povraćanja i gubljenja svesti.

Tunjevina najkontaminiranija

Istraživači su analizirali konzervirano povrće, tunjevinu, šparglu i piletinu. Ove namirnice su izabrane za analizu zbog toga što prirodno sadrže malo cinka, a pakuju se u konzerve čija je unutrašnjost obložena tim mineralom.

Rezultati su pokazali da su je tunjevina iz konzerve, čak i onaj deo u središtu, kontaminirana i da se u njoj nalazi 5.000 miligrama po litru cinka.

Druga najkontaminiranija namirnica je piletina, zatim špargla koja ima otprilike dve trećine cinka koliko tunjevina, dok povrće u konzervi ima trećinu te vrednosti cinka.

Ovaj mineral, inače, ukoliko se unese u velikim količinama, sprečava apsorpciju nutrijenata.

U laboratorijskom istraživanju je utvrđeno da mali fragmenti cinka u crevima mogu da izazovu zapaljenje i učine creva propustljivijim za toksine, koji lakše stižu do krvotoka.

"Teško je reći da li sve to može da ostavi neke dugoročne posledice na ljudsko zdravlje", kaže profesor Maler.