Šta vam uradi šolja kafe na prazan stomak

Kafa ima brojne dokazane dobre efekte, ako se pije u umerenim količinama. Ali, ako šolju kafe popijete ujutru praznog stomaka, to može da uzrokuje niz zdravstvenih problema. Znamo, loša vest!

U stomaku imamo kiselinu koja nam je potrebna da bismo varili hranu. Kafa pospešuje proizvodnju te kiseline, posebno kada u stomaku nema hrane.

Ako se to iznova ponavlja svakog dana, telo postepeno može da se "olenji" i da prestane samo da proizvodi tu kiselnu, a rezultat toga je da se usporava varenje.

Određene bakterije u stomaku vole nesvarene proteine i drugu hranu, a kada navale na te ostatke, proizvode hidrogen sulfid, zbog čega se u stomaku stvaraju gasovi.

Ali, gasovi su samo početak. Kako se povećava količina kiseline u stomaku, veća je i šansa da vas muči gorušica, da imate problema sa varenjem i iritacijom creva. Ako sve to potraje, može da se javi kiselinski refluks, sindrom iritabilnosti creva, pa čak i pojava čireva.

U slučaju da ste to pomislili, kofein nije krivac za sve to - drugi izvori kofeina nemaju ove efekte. Razni enzimi, kiseline i ostali sastojci kafe, to je ono što pravi problem na prazan želudac, a ne sam kofein.

Nutritivni problemi

Studija sprovedena u Jokohama medicinskom univerzitetu u Japanu pokazala je da kafa, ispijena na prazan stomak, uzrokuje takozvana gastrična pražnjenja, što znači da dovodi do bržeg pražnjenja creva nego što je normalno.

Kada hrana ne bude vremenski dovoljno dugo u crevima, vitamini i minerali se ne apsorbuju, zbog čega se u organizmu javlja manjak nutrijenata. I opet za to nije krivac sam kofein...

Ipak, ima jedan razlog zašto ni kofein nije dobar ujutru na prazan stomak... Kofein ubrzava proces pražnjenja tečnosti iz tela, a zbog toga bubrezi nemaju dovoljno vremena da apsorbuju kalcijum, magnezijum, cink i druge važne minerale.

Magenzijum je posebno problematičan jer se procenjuje da između 20 i 25 odsto ljudi ne unosi ni blizu dovoljno tog minerala. Inače, manjak minerala u organizmu se klinički povezuje sa širokim spektrom zdravstvenih stanja, uključujući i anksioznost i dperesiju, astmu, stvaranje krvnih ugrušaka, srčane bolesti, visok krvni pritisak, bolesti bubrega, migrene, neplodnost...

Anksioznost i depresija

Ljudima kojima „treba“ da ujutru najpre popiju kafu to rade jer im treba da ih kofein "prodrma". Ali, kofein povećava rizik od anksioznosti i depresije na mnogo načina.

Naime, kofein povećava kortizola, hormona stresa, kao i epinefrina i norepinefrina.

Takođe, ometa proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji se povezuje sa osećajem smirenosti i blagostanja. Neki od poznati antidepresanata sadrže određene supstance koje preuzimaju "kočnice" serotonina i održavaju visok nivo ovog neurotransmitera u mozgu.

To ima uticaj na druge važne hemikalije, gama-aminobuternu kiselinu, koja se povezuje sa smirivanjem i snižavanjem nivoa stresa.

Ubrzava i lučenje vitamina B i utiče na njegovu apsorpciju. B vitamin je inače veoma važan za regulisanje raspoloženja, opuštanje i upravljanje stresom.

Dakle, ako vam treba nešto da vas "digne" ujutru, valjalo bi da to ne bude kafa, posebno ako u porodici imate istoriju gastrointestinalnih ili nekih drugih stomačnih problema. Možda je za vas čaj bolja opcija...