"Najveći procenat pušača svoju prvu cigaretu popuši u periodu adolescencije", rekla nam je šefica Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dr Biljana Kilibarda.

"U Srbiji trenutno puši svaki treći stanovnik stariji od 15 godina i 11 odsto učenika starosti 13-15 godina, a rezultati Istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju da se procenat pušača nije značajno promenio u prethodnih pet godina", kaže ona.

Rezultati Istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta koje je Institut "Batut" sproveo  2017. godine pokazuju da je među učenicima prvih razreda srednjih škola koji su ikada popušili cigaretu, najveći broj njih to uradio u 15. godini života (34,7 odsto) i u 14. godini života (25,9 odsto), što je i u skladu sa velikom razlikom u procentu pušača među učenicima osnovne škole i učenicima prvih razreda srednje škole, saznali smo od nje.

"Ovo ujedno naglašava da je  pored kontinuiranih preventivnih aktivnosti potreban i dodatni preventivnim radom sa učenicima VII i VIII razreda osnovnih škola", ističe dr Kilibarda.

Kada je reč o tome posle koliko godina pušači odlučuju da prestanu da konzumiraju cigarete, podataka nema jer su "razlike u dužini pušačkog staža značajne". 

Znamo da su cigarete štetne za zdravlje, ali i da su sve skuplje. Da li su to razlozi zašto ljudi odlučuju da prestanu da puše ili je nešto drugo u pitanju?

"Razlozi zbog koji se pušači odlučuju da pokušaju da prestanu da puše variraju u zavisnosti od    sociodemografskih karakteristika pušača, psihosocijalnih i drugih faktora. Zabrinutost  za zdravlje je značajan faktor, ali na odluku o prestanku značajno utiču i drugi faktori, kao što je cena cigareta".

Znamo i da nije lako ostaviti cigarete, ali, šta je najteže kada je reč o prestanku pušenja?

"Rezultati Istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja  pokazuju da 25 odsto odraslih pušača u Srbiji ozbiljno razmišlja o prestanku pušenja, kao i da jaka navika pušenja sprečava većinu pušača  (85 odsto) koji žele da prestanu da puše da to i učine. Čak 15 odsto izjavljuje da je uticaj okoline razlog koji ih sprečava da ostave pušenje i među njima je najviše onih iz najmlađe starosne grupe od 18 do 29 godina. Ovo ukazuje na to da je potrebno smanjiti tolerantnost društva prema pušenju primenom mera kontrole duvana koje uključuju i zabranu pušenja u svim zatvorenim prostorima, uključujući i ugostiteljske objekte".

Da bi neko prestao da puši, dr Kilibarda ističe da je prvi korak donošenje odluke, zatim i dobra priprema jer su šanse za uspeh veće kada se pušač dobro pripremi za ovaj proces.

"Neki od koraka koji mogu pomoći su sledeći:

Vođenje dnevnika u vezi sa odvikavanjem od pušenjem u cilju sagledavanja izazova u odvikavanju od pušenja. Važno je unapred se informisati i pripremiti za simptome krize. Potrebno je i definisati datum prestanka i osloboditi se cigareta u danima koji prethode određenom datumu za prestanak pušenja. Potrebno je isplanirati dan u kojem je planiran prestanak pušenja. Korisno je i unapred obezbediti podršku nekoga ko je već prošao kroz proces odvikavanja. Verovatnoću uspeha svakako povećava stručna pomoć osoba koje se profesionalno bave odvikavanjem od pušenja".

Koji je vaš savet za one koji prestaju da puše?

"Važno je pripremiti se za izazove i napraviti plan kako se nositi sa simptomima krize. Simptomi krize koji se mogu javiti su jaka želja za cigaretama, razdražljivost, otežana koncentracija, nemir, glavobolja, loše raspoloženje, problemi sa spavanjem i želja za slatkišima. Treba imati na umu da su  simptomi privremeni i obično traju dve do četiri nedelje. Važno je da se zadrži motivacija stalnim podsećanjem na razloge za odvikavanje od pušenja. Korisno je i pripremiti listu stvari koje se mogu raditi u trenutku kada se javi žudnja za cigaretom.Važno je biti aktivan, angažovan i usmeren na nešto što može pomoći da se skrenu misli od pušenja", savetuje dr Kilibarda.    

Kod gotovo svih pušača koji pokušavaju da ostave tu ružnu naviku, posle izvesnog vremena bez cigareta nastupi kriza. Kako da ne pokleknu i ne zapale cigaretu?

"Ljudi obično puše u određenim situacijama: uz kafu, tokom pauze na poslu, kada se osećaju depresivno, nervozno  ili nesigurno. Potrebno je pripremiti plan reagovanja u ovim situacijama, a  opšte pravilo glasi: kretati se i usmeriti razmišljanje ka drugim stvarima umesto razmišljati o duvanu

Neki od saveta su pušačima u procesu odvikavanja su:

Kada nastupi potreba za duvanom, udahnite duboko. Upamtite - čak i najjača žudnja za cigaretom će trajati samo nekoliko minuta. Žvaćite nešto, poput žvakaće gume, ili polako ispijte čašu vode. Ili možete popričati s prijateljem, na primer.

Organizujte svoj rad tako da možete da napravite pauzu s vremena na vreme. Šetajte se i opustite slušajući omiljenu muziku. Pripremite laku užinu, žvakaće gume i vodu. Ne zaboravite da provodite dosta vremena napolju, kao i da dobro jedete i spavate.

Pronađite nove načine za pravljenje pauze: izađite napolje i udahnite svež vazduh. Naučite novi metod za opuštanje koji ćete moći svuda da primenjujete.

Izbegavajte mesta na kojima ljudi puše. Kada vidite nekoga ko puši, podsetite se da ste Vi prestali. Pomislite na štetnost pušenja po zdravlje i na razloge zbog kojih ste odlučili da prestanete. 

Unapred vežbajte odgovore kada Vas neko ponudi cigaretom kao što su "ne, hvala, ne pušim" kako biste se nosili sa situacijama u kojima vas neko nudi cigaretom. Takođe, možete planirati šta ćete navesti kao razlog. To će vam pomoći da takvi trenuci brže prođu. 

Od samog početka, izbegavajte situacije u kojima se služi alkohol, a cigarete su dostupne. Pod uticajem alkohola, rasuđivanje je slabije, lako se posustane, pa biste mogli da ponovo pončnete da pušite".

Mnogi pušači kažu da bi prestali da puše, ali plaše da će se ugojiti. Imate li neki savet za njih?

"Mnogi pušači se pribojavaju da će se ugojiti nakon što prestanu da puše, što može biti razlog nastavka pušenja. Međutim, prestanak pušenja ne podrazumeva i dobijanje u telesnoj masi.Ne ugoje se svi bivši pušači, ali neki od njih možda dobiju nekoliko kilograma. Ukoliko se vodi računa o  načinu ishrane, pušenje se može ostaviti bez povećanja telesne težine. Povećan apetit nakon prestanka pušenja je uobičajen. Pošto se čula mirisa i ukusa oporave, hrana ima bolji ukus. Osećaj gladi i porast apetita neki su od najrasprostranjenijih simptoma krize i oni će trajati duže od drugih simptoma. Da biste izbegli gojenje, važno je da ne preskačete obroke, da unosite više malih obroka tokom dana, kao i dovoljne količine vode".

S obzirom na podatak da svaki treći Srbin puši, jasno je da bi nešto trebalo uraditi kako bi se taj broj smanjio. Mislite li da bi uvođenje bezličnih pakovanja cigareta i stavljanja zastrašujućih slika na paklice, kako je već urađeno u mnogim zemljama, imalo efekta na to?

"Bezlična pakovanja su dokazano efikasna mera kontrole duvana. Ona smаnjuјu pоtrаžnju zа duvаnsкim prоizvоdimа tако štо sе smаnjuје privlаčnоst duvаnsкih prоizvоdа, smаnjuје mоgućnоst dа pакоvаnjа duvаnsкih prоizvоdа pоstаnu srеdstvа zа  rекlаmirаnjе duvаnsкih prоizvоdа, оgrаničаvа se lаžnо оbеlеžаvаnjе duvаnsкih prоizvоdа i pоvеćаvа se еfiкаsnоst zdrаvstvеnih upоzоrеnjа.

Bеzličnа pакоvаnjа duvаnsкih prоizvоdа tакоđе оgrаničаvајu ili zаbrаnjuјu коršćеnjе lоgоа, bоја, brеndа ili rекlаmnih pоruка nа pаkоvаnjimа duvаnsкih prоizvоdа, izuzеv imеnа brеndа i imеnа prоizvоdа која sе mоgu priкаzаti sаmо u stаndаrdnim bојаmа i оdrеđеnоm vrstоm slоvа.

Intеrеsоvаnjе zа uvоđеnjе bеzličnih pакоvаnjа rаstе širоm plаnеtе. U dеcеmbru 2012. gоdinе Аustrаliја je postala prvа držаvа која је u cеlini primеnilа bеzličnа pакоvаnjа, a sve veći brој zеmаljа pokreće procese za usvајаnjа zакоnа о bеzličnim pакоvаnjimа".

Pušenje, podaci o pušenju u Srbiji i kako ostaviti cigarete
MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac 

Da li je onima koji žele da prestanu da puše neophodna podrška stručnjaka ili kroz to mogu da prođu sami?

"Ključne komponente uspešnog odvikavanja od pušenja su kombinacija edukacije pacijenata, bihejvioralne podrške i farmakoterapije. Na šanse za uspeh odvikavanja uticaće priprema korisnika duvana, motivacija za prestanak, nikotinska zavisnost, uzrast, prisustvo drugih oboljenja kao što su druge bolesti zavisnosti i depresija, kao i drugi faktori. Jedna od zabluda je da većina pušača prestaje da puši bez pomoći stručnjaka. Ovo je netačno jer činjenica da veliki broj pušača koji prestane da puši učini to bez ikakve pomoći ne znači da je takav metod najdelotvorniji za prestanak pušenja". 

Pošto, prema rečima dr Kilibarde, dokazi ukazuju da su pokušaji prestanka pušenja bez stručne pomoći četiri puta manje delotvorni, ne libite se da potražite stručnu pomoć. 

Koliko ljudi koji prestanu da puše se u nekom trenutku vrati svom starom poroku i posle koliko godina u proseku opet počnu da puše?

"Zavisnost od duvana je hronični poremećaj sa visokim rizikom od ponovnog otpočinjanja upotrebe duvana. Polovina onih koji su prestali da puše, ponovo počinju u tekućoj godini. Stopa ponovnog otpočinjanja pušenja je veća u prvim nedeljama nakon prestanka upotrebe duvana, kasnije se smanjuje, ali je i dalje velika u prvih šest do 12 meseci. Više od 75 odsto pušača u procesu prestanka pušenja, koji nemaju podršku, ponovo počinje da puši u okviru prve nedelje, što ovo čini kritičnim vremenskim periodom u procesu odvikavanja. Kada se postigne da pušač ne puši dve ili tri nedelje, šansa za relaps je mnogo manja, ali ne i isključena  Rizik od ponovnog otpočinjanja nije mali čak ni nakon nekoliko godina apstinencije".

Da li baš svako može da ostavi cigarete?

"Svaki pušač može da prestane da puši, ali velikom broju pušača će za to biti potrebna stručna pomoć i u nekim slučajevima i više pokušaja".

Kako biste ohrabrili nekoga ko razmišlja o tome da prestane da puši, šta biste mu poručili?

"Prestanak pušenja je jedna od najboljih stari koje pušač može da uradi za svoje zdravlje jer se pozitivni efekti osete veoma brzo nakon  prestanka pušenja. Prestankom pušenja, čuvate i zdravlje ljudi u okolini koji udišu duvanski dim koji sadrži više od 70 kancerogenih materija".