Stomatolog iz Sidneja, dr Luis Erlih kaže da se disanjem na usta, posebno tokom noći, oštećuje zubna gleđ, povećavajući šanse za stvaranje karijesa, ali i da ova praksa može da poveća rizik od bolesti.

Dr Erlih ističe da je nos "filter" koji zaustavlja bakterije i toksine koje potencijalno mogu da budu uzrok bolesti.

"Disanje na nos nam dalje najbolju moguću šansu da se izborimo sa ovim izazovom jer se u nazalnim putevima nalaze mnogi mehanizmi koji filtriraju bakterije", tvrdi stomatolog.

Naime, dlačice u nosu, adenoidi i turbnati (koji regulišu protok vazduha u nazalnim kanalima), kao i sluznice sinusa, sve su to mehanizmi koji zaustavljaju bakterije.

Dr Erlih objašnjava da disanje na nos pomaže u "zagrevanju, filtriranju i ovlažavanju" vazduha. On ističe i da se na ovaj način smanjuje rizik od bolesti povezanim sa disanjem, uključujući alergije, polensku groznicu, uvećane krajnike i slične hronične respiratorne probleme.

Stomatolog naglašava i da disanje na usta može da utiče na telo i na širem nivou. Tvrdi da disanje na nos pomaže u balansiranom protoku kiseonika i ugljen-dioskida i da sprečava da "previše dišemo".

"Kada 'previše dišemo', nivo ugljen-dioksida se smanjuje i otežava oslobađanja kiseonika iz krvotoka do tkiva", insistira on.

I na kraju, ovaj stomatolog koji sebe naziva holističkim dermatologom, ističe da disanje nos ima i neke dobre psihološke efekte, dodajući da su mnoga istraživanja pokazala da se osećaj anksioznosti i stresa smanjuju pomoću tehnika disanja na nos.

"To je osnova mnogih praksi meditacije i dokazano je u brojnim studijama".

S obzirom na to da mnogi noću dišu na usta, stomatolog je izdvojio nekoliko saveta koji mogu da vam pomognu da dišete na nos.

- blago podignite glavu kad spavate

- tokom dana vežbajte da vam usta budu zatvorena, da su vam leđa ispravljena i da dišete na nos

- spavajte okrenuti na bok ili na stomak, ne na leđa

- vežbajte