U kalendaru infektivnih bolesti, period od novembra do februara označen je kao sezona respiratornih infekcija, a statistika govori da odrasle osobe od tri do pet puta godišnje "zakače" neku infekciju disajnih puteva, dok mališani koji idu u vrtić čak deset puta godišnje "donesu" prehladu u kuću, piše "Politika".
U prilog tezi da respiratorne infekcije ne treba neozbiljno shvatati govori i neverovatan podatak da oko 3,7 miliona osoba svake godine u svetu umire od posledica ovih infekcija.
Docent dr Vesna Škodrić-Trifunović, pulmolog sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu Srbije, podseća da infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u opštoj populaciji i to ne bez razloga. Više od 500 različitih mikroorganizama može biti uzročnik ovih infekcija koje se šire kapljičnim putem, a neprovetrene prostorije u kojima boravi mnogo osoba idealna su sredina za "primopredaju" virusa i bakterija.
Našim lekarima, međutim, profesionalnu glavobolju u najvećoj meri zadaje prekomerna upotreba antibiotika u lečenju respiratornih infekcija, odnosno činjenica da naš narod radije odlazi apotekaru, umesto lekaru kada prehlada zahvati "transverzalu" uho-grlo-nos.
"Prema podacima, čak 70 odsto antibiotika propisuje se zbog respiratornih infekcija - a polovina njih u opštoj praksi, zbog čega je edukacija lekara opšte medicine neophodna. Najveći problem u tretmanu infekcija disajnih puteva lekarima pravi neracionalna upotreba antibiotika, pre svega zbog rizika za nastanak mikroorganizama rezistentnih na antibiotike, a najveća zloupotreba antibiotika dešava se kod nepotrebnog lečenja virusnih infekcija, naročito kod mališana", kaže za "Politiku" dr Vesna Škodrić-Trifunović.
Oko 60 odsto respiratornih infekcija uzrokovano bakterijama, dok je oko 40 odsto njih virusnog porekla. Mora se imati na umu, međutim, da respiratorna infekcija nekad može da počne kao virusna sa blagom kliničkom slikom, a da se nastavi kao bakterijska. Ako temperatura ne spada ni posle tri-četiri dana, a osoba se oseća malaksalo i ima uporan kašalj praćen iskašljavanjem postoji osnovana sumnja da je virusna infekcija prešla u bakterijsku.
Dr Vesna Škodrić-Trifunović ističe da su najčešće korišćeni lekovi za lečenje respiratornih infekcija u kliničkoj praksi amoksicilin i makrolidni antibiotici najnovije generacije.
Savete lekara u najvećoj meri slušaju pacijenti u trećem životnom dobu, a najmanje su "poslušni" zaposleni, pacijenti koji nemaju vremena za odlazak lekaru, već sami sebi propisuju antibiotike. Dr Škondrić-Trifunović takođe ocenjuje da nigde u Evropi antibiotici ne mogu tako slobodno da se kupe kao kod nas, a njihova cena je više nego pristupačna.
Osim toga, većina osoba koje se leče po principu "sam svoj doktor" uzima antibiotike svega dva-tri dana, odnosno dok ne prođu simptomi, a u uputstvu za upotrebu ovih lekova stoji da oni moraju da se uzimaju minimum pet do sedam dana, jer prerani prestanak uzimanja lekova može da dovede do rezistentnosti.
Docent dr Milovan Dimitrijević, sa Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju, podseća da u jednom kubnom metru zatvorenog prostora može da živi nekoliko stotina miliona bakterija, a jedini način borbe protiv ovih nevidljivih neprijatelja jeste provetravanje prostorije i toaleta nosa fiziološkim rastvorom.
Kada su u pitanju infekcije gornjih respiratornih puteva, terapija se daje na osnovu brisa sluzokože nosa i ždrela, a ako se ne leče, infekcije gornjih disajnih puteva mogu se proširiti na kosti lica, moždane opne i očnu duplju.
(MONDO)
U prilog tezi da respiratorne infekcije ne treba neozbiljno shvatati govori i neverovatan podatak da oko 3,7 miliona osoba svake godine u svetu umire od posledica ovih infekcija.
Docent dr Vesna Škodrić-Trifunović, pulmolog sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu Srbije, podseća da infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u opštoj populaciji i to ne bez razloga. Više od 500 različitih mikroorganizama može biti uzročnik ovih infekcija koje se šire kapljičnim putem, a neprovetrene prostorije u kojima boravi mnogo osoba idealna su sredina za "primopredaju" virusa i bakterija.
Našim lekarima, međutim, profesionalnu glavobolju u najvećoj meri zadaje prekomerna upotreba antibiotika u lečenju respiratornih infekcija, odnosno činjenica da naš narod radije odlazi apotekaru, umesto lekaru kada prehlada zahvati "transverzalu" uho-grlo-nos.
"Prema podacima, čak 70 odsto antibiotika propisuje se zbog respiratornih infekcija - a polovina njih u opštoj praksi, zbog čega je edukacija lekara opšte medicine neophodna. Najveći problem u tretmanu infekcija disajnih puteva lekarima pravi neracionalna upotreba antibiotika, pre svega zbog rizika za nastanak mikroorganizama rezistentnih na antibiotike, a najveća zloupotreba antibiotika dešava se kod nepotrebnog lečenja virusnih infekcija, naročito kod mališana", kaže za "Politiku" dr Vesna Škodrić-Trifunović.
Oko 60 odsto respiratornih infekcija uzrokovano bakterijama, dok je oko 40 odsto njih virusnog porekla. Mora se imati na umu, međutim, da respiratorna infekcija nekad može da počne kao virusna sa blagom kliničkom slikom, a da se nastavi kao bakterijska. Ako temperatura ne spada ni posle tri-četiri dana, a osoba se oseća malaksalo i ima uporan kašalj praćen iskašljavanjem postoji osnovana sumnja da je virusna infekcija prešla u bakterijsku.
Dr Vesna Škodrić-Trifunović ističe da su najčešće korišćeni lekovi za lečenje respiratornih infekcija u kliničkoj praksi amoksicilin i makrolidni antibiotici najnovije generacije.
Savete lekara u najvećoj meri slušaju pacijenti u trećem životnom dobu, a najmanje su "poslušni" zaposleni, pacijenti koji nemaju vremena za odlazak lekaru, već sami sebi propisuju antibiotike. Dr Škondrić-Trifunović takođe ocenjuje da nigde u Evropi antibiotici ne mogu tako slobodno da se kupe kao kod nas, a njihova cena je više nego pristupačna.
Osim toga, većina osoba koje se leče po principu "sam svoj doktor" uzima antibiotike svega dva-tri dana, odnosno dok ne prođu simptomi, a u uputstvu za upotrebu ovih lekova stoji da oni moraju da se uzimaju minimum pet do sedam dana, jer prerani prestanak uzimanja lekova može da dovede do rezistentnosti.
Docent dr Milovan Dimitrijević, sa Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju, podseća da u jednom kubnom metru zatvorenog prostora može da živi nekoliko stotina miliona bakterija, a jedini način borbe protiv ovih nevidljivih neprijatelja jeste provetravanje prostorije i toaleta nosa fiziološkim rastvorom.
Kada su u pitanju infekcije gornjih respiratornih puteva, terapija se daje na osnovu brisa sluzokože nosa i ždrela, a ako se ne leče, infekcije gornjih disajnih puteva mogu se proširiti na kosti lica, moždane opne i očnu duplju.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.