Amerikanci su odavno navikli da kupuju preko Interneta, ili da im kvarove na kompjuterima rešavaju na daljinu stručnjaci iz Indije i Australije, ali pitanje je koliko njih zna da im u američkim bolnicama dijagnoze sve češće postavljaju i udaljeni lekari, posebno ukoliko im se dogodi da u bolnicu dospeju noću.
Teleradiolozi u Indiji čitaju rentgenske snimke, elektromagnetnu rezonancu ili snimke sa skenera pacijenata u SAD, Singapuru i nizu drugih zemalja širom sveta, objavio je Rojters.
Reč je o sve rasprostranjenijoj praksi koja štedi novac bolnicama i osiguravajućim kompanijama, omogućavajući, po mišljenju nekih, i efikasnije postavljanje dijagnoze, ali istovremeno otvara i pitanja odgovornosti za lekarske propuste ili zaštitu ličnih podataka.
"Teleradiologija" ili postavljanje dijagnoze na daljinu uz pomoć rengenskih i drugih snimaka funkcioniše na sledeći način: pacijent posle saobraćajne nesreće, moždanog udara ili nekog drugog problema u sred noći dospeva u bolnicu u, recimo, Filadelfiji. Tehničari ga snime i šalju snimak medicinskoj službi u Bangaloru u Indiji gde je u tom trenutku dan. Odgovarajući lekar čita snimke i bolnica u Filadelfiji u roku od 10 do 45 minuta, zavisno od hitnosti slučaja, dobija dijagnozu i može da primeni odgovarajuću terapiju.
"Odeljenjima hitne pomoći u SAD je teško da popune noćnu smenu, uz to u zemlji ionako ima manjak radiologa," kaže Arjun Kalajanput osnivač jedne od medicinskih službi za daljinsko pružanje usluga u Bangaloru.
Kalajanput i njegova supruga su završili medicinu na Jejlu i imaju licencu za rad u Americi, ali su pre šest godina odlučili da se vrate u Bangalor i osnuju firmu Teleradiology Solutions. Danas imaju tim od 118 ljudi koji pružaju radiološke usluge za preko 70 bolnica u SAD, 10 bolnica u Singapuru, nekoliko bolnica u Gruziji kao i bolnicama i medicinskim centrima širom Indije.
Bangalor, prestonica sveta kada je reč o poslovima na daljinu, tako zahvaljujući grupi lekara obrazovanih u inostranstvu, razvijenoj infrastrukturi za prenos informacija i pogodnoj vremenskoj zoni, ostaje i globalni centar za telemedicinu.
To je idealno rešenje za bolnice koje imaju ogromne troškove i nestašicu radiologa, a stručnjaci kažu da bi u svakoj grani medicine koja ne zahteva direktnu interakciju sa pacijentima moglo da se radi na ovaj način. To bi moglo da uključi snimke patoloških uzoraka, elektrokardiograme, elektroencefalograme i drugu vrstu dijagnostike, smatraju oni.
Teleradiolozi u Indiji čitaju rentgenske snimke, elektromagnetnu rezonancu ili snimke sa skenera pacijenata u SAD, Singapuru i nizu drugih zemalja širom sveta, objavio je Rojters.
Reč je o sve rasprostranjenijoj praksi koja štedi novac bolnicama i osiguravajućim kompanijama, omogućavajući, po mišljenju nekih, i efikasnije postavljanje dijagnoze, ali istovremeno otvara i pitanja odgovornosti za lekarske propuste ili zaštitu ličnih podataka.
"Teleradiologija" ili postavljanje dijagnoze na daljinu uz pomoć rengenskih i drugih snimaka funkcioniše na sledeći način: pacijent posle saobraćajne nesreće, moždanog udara ili nekog drugog problema u sred noći dospeva u bolnicu u, recimo, Filadelfiji. Tehničari ga snime i šalju snimak medicinskoj službi u Bangaloru u Indiji gde je u tom trenutku dan. Odgovarajući lekar čita snimke i bolnica u Filadelfiji u roku od 10 do 45 minuta, zavisno od hitnosti slučaja, dobija dijagnozu i može da primeni odgovarajuću terapiju.
"Odeljenjima hitne pomoći u SAD je teško da popune noćnu smenu, uz to u zemlji ionako ima manjak radiologa," kaže Arjun Kalajanput osnivač jedne od medicinskih službi za daljinsko pružanje usluga u Bangaloru.
Kalajanput i njegova supruga su završili medicinu na Jejlu i imaju licencu za rad u Americi, ali su pre šest godina odlučili da se vrate u Bangalor i osnuju firmu Teleradiology Solutions. Danas imaju tim od 118 ljudi koji pružaju radiološke usluge za preko 70 bolnica u SAD, 10 bolnica u Singapuru, nekoliko bolnica u Gruziji kao i bolnicama i medicinskim centrima širom Indije.
Bangalor, prestonica sveta kada je reč o poslovima na daljinu, tako zahvaljujući grupi lekara obrazovanih u inostranstvu, razvijenoj infrastrukturi za prenos informacija i pogodnoj vremenskoj zoni, ostaje i globalni centar za telemedicinu.
To je idealno rešenje za bolnice koje imaju ogromne troškove i nestašicu radiologa, a stručnjaci kažu da bi u svakoj grani medicine koja ne zahteva direktnu interakciju sa pacijentima moglo da se radi na ovaj način. To bi moglo da uključi snimke patoloških uzoraka, elektrokardiograme, elektroencefalograme i drugu vrstu dijagnostike, smatraju oni.
Šta kažu zakon i etika
Neki strahuju da bi to moglo dovesti do opasnih grešaka u dijagnozi, a čak i oni koji su deo nove industrije priznaju da zakonska regulativa ne ide u korak sa tehnolgijom kada je reč o greškama, etici i podložnosti zakonskom gonjenju, budući da još uvek ne postoji međunarodno pravni okvir koji bi regulisao ovo pitanje.
"Na kraju, glavno pitanje je ko će odgovarati ako se nekom pacijentu u Americi" nešto desi, objasnio je Vašišta.
U Indiji već ima 10 ili više kompanija za teleradiologiju koje ostvaruju priličnu zardu buduhi da čitaju i do 1.000 snimaka dnevno. Bolnice podražvaju ovu praksu, jer to znači da svojim radiolozima ne moraju da plaćaju skup noćni rad.
Radiološke usluge na daljinu još se ne primenjuju u Evropskoj uniji zbog zakona o zaštiti podataka i teškoćama u dobijanju odgovarajućih dozvola.Tu su i druga pitanja kao što su zakoni o nesavesnom postupku lekara, osiguranje i pravosudna pitanja vezana za rešavanje eventualnih sporova.
Indijski lekari, ipak, veruju da je ovo samo početak. Kada se otklone pomenute teškoće, sledi zamah u granama kao što su telepatologija, teledermatologija i kompjuterizovana telehirurgija, smatraju oni.
Bez obizra na to da li je kontakt sa pacijentom direktan ili ne, za pacijenta je još uvek najavažnije koliko je lekar koji postavlja dijagnozu stručan.
(Tanjug)
"Na kraju, glavno pitanje je ko će odgovarati ako se nekom pacijentu u Americi" nešto desi, objasnio je Vašišta.
U Indiji već ima 10 ili više kompanija za teleradiologiju koje ostvaruju priličnu zardu buduhi da čitaju i do 1.000 snimaka dnevno. Bolnice podražvaju ovu praksu, jer to znači da svojim radiolozima ne moraju da plaćaju skup noćni rad.
Radiološke usluge na daljinu još se ne primenjuju u Evropskoj uniji zbog zakona o zaštiti podataka i teškoćama u dobijanju odgovarajućih dozvola.Tu su i druga pitanja kao što su zakoni o nesavesnom postupku lekara, osiguranje i pravosudna pitanja vezana za rešavanje eventualnih sporova.
Indijski lekari, ipak, veruju da je ovo samo početak. Kada se otklone pomenute teškoće, sledi zamah u granama kao što su telepatologija, teledermatologija i kompjuterizovana telehirurgija, smatraju oni.
Bez obizra na to da li je kontakt sa pacijentom direktan ili ne, za pacijenta je još uvek najavažnije koliko je lekar koji postavlja dijagnozu stručan.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.