I u biljnom svetu postoje nelegalni stanari, biljke koje delimično žive na račun drugih - imela, tajni sastojak čarobnog napitka koji Asteriksu i Obeliksu pravi druid Aspirinikus, i bršljan, omiljena biljka boga vina i zanosa, Dionisa.

Ovaj parazit se veoma retko javlja na leskovom drvetu i u našem narodu postoji verovanje da ispod takvog drveta leži zmija sa zlatnom krunom na glavi. Onaj ko joj tu krunu skine moći će, kaže legenda, da leči sve bolesti. Keltski kult imele bio je toliko rasprostranjen i snažan da su se mnogi običaji vezani za ovu biljku sačuvali do danas. Svakako najpoznatiji je kićenje vrata imelom za katolički Bozić i praznični poljubac ispod imele. Iako se imela u laboratorijama proučava gotovo 200 godina, njen tačan hemijski sastav se još ne zna.

Kod nas se imela bere u zimu, dok se u Francuskoj to radi u septembru. Prilikom sušenja imele potrebno je ukloniti bobice koje su otrovne. Cela biljka ima jako fiziološko dejstvo i zato se treba pridržavati propisane doze. 

Imela je vrlo složenog hemijskog sastava, koji varira. Sadrži viskotoksin (kardiotonični polipeptid), saponin, alkaloid, holin, vosak, histamin, anti-tumoralni protein i oligosaharozu. 

Imela se koristi se za regulaciju krvnog pritiska, protiv arterioskleroze, za ujednačavanje srčanog ritma, lečenje bubrega, deluje na nerve i reakcije neurotransmitera. Primećeno je da deluje na krvne sudove što objašnjava upotrebu imele u narodnoj medicini protiv proširenih vena. Čuvena austrijska travarka Marija Treben tvrdi da je ova biljka od velike pomoći kod dijabetesa. Ne samo što snižava nivo šećera u krvi već i deluje na pankreas, a samim tim i na uzrok bolesti. 

Neki fitoterapeuti preporučuju spravljanje čaja na hladan način: biljka se uveče prelije hladnom vodom i ostavi preko noći, ujutro se tečnost procedi i malo zagreje. Naš najveći stručnjak za lekovito bilje, profesor Jovan Tucakov ipak preporučuje da se imela malo prokuva ili prelije vrelom vodom. 

Američki naučnici su utvrdili da imela, pored sladića, zove, matičnjaka i kleke, spada u grupu biljaka sa antivirusnim delovanjem pošto su rađeni testovi sa virusima gripa i herpesa, sa vrlo ohrabrujućim rezultatima. Ovo je biljka koja deluje snažno protivupalno. Međutim, imela se NE preporučuje ljudima koji boluju od side ili tuberkuloze.

U narodnoj medicini imela se koristi u lečenju steriliteta. To verovatno ima veze sa tim što su plodovi imele puni tečnosti koja podseća na spermu (stari Grci su čak verovali da je imela kosmičko seme). 

Imela je ponovo privukla pažnju istraživača kada je otkriveno potencijalno antikancerogeno delovanje. Profesor Roland Grosman-Maticek, sa univerziteta u Hajdebergu, punih 27 godina je eksperimentisao ovom biljkom. Istraživanje je pokazalo da su oni koji su koristili imelu imali manje izražene simptome i bolji kvalitet života od onih koji nisu. U istraživanju je korišćen ISCADOR - preparat napravljen po principima antropozofske medicine čiji je tvorac Rudolf Štajner. Primećeno je da lek, pored toga što usporava razvoj bolesti, pomaže i kod depresije, zatvora i termoregulacionih poremećaja koji prate ovu bolest. Iako ove podatke treba prihvatati sa rezervom, o imeli treba razmisliti kao opciji u lečenju. 

10 najmoćnijih prirodnih lekova

Za spravljanje vina od imele, koje može biti korisno kod tretiranja svih poremećaja u srčanom radu, a odlično deluje i na imunitet, potrebno vam je:

20gr suve imele

1L belog vina

Suva, čista flaša 

20 grama smrvljene suve biljke preliti sa 1L belog vina i uliti u suvu i čistu flašu. Potom flašu treba dobro zatvoriti i držati na toplom mestu 5 dana. Procediti i piti po jednu malu čašu 3 puta na dan (50 ml).

Drugi poluparazit, bršljan (Hedera helix) nije samo ukrasna puzavica koja raste uz zidove starih vila. Ova parazitska biljka je odličan lek protiv kašlja i bronhitisa, ali i efikasno sredstvo za eliminaciju noćne more miliona žena - celulita. 

Legenda kaže da je grčki bog vina, zanosa i preterivanja svake vrste, Dionis, nosio oko glave venac od bršljana koji mu je pomagao da se ne napije (ili bar da se ne napije previše). Ne znamo koliko mu je ovo zaista pomagalo, a vama sugerišemo da ipak ne pokušavate da sezonu slava "lakše pregurate" uz bršljanov venac, jer vas on neće spasiti od policijskih patrola. 

Bršljan je zahvaljujući triterpenskom saponinu veoma efikasan biljni lek za respiratorne organe. U srodne lekovite biljke spada i ginseng ili žen šen, adaptogeni koji pomažu organizmu da se izbori sa raznim stresnim faktorima.

Bršljan se koristi za smirivanje nadražaja kod upornog i suvog kašlja i za razređivanje guste sluzi u organima za disanje. Travari ga preporučuju kod bronhitisa i velikog kašlja (refleksni ekspektorans). Za lečenje se koristi cela biljka ili samo list koji je najbolje sakupljati u maju ili junu. Plodovi, bobice se ne koriste jer su otrovne. Pored saponina, bršljan sadrži i tanin, flavonoide i alkaloid emetin. Deluje i diuretično, pa se koristi protiv celulita. 

Primećeno je i da bršljan deluje antigljivično, pa se čaj od jednakih količina bršljana i žalfije preporučuje kod upornih infekcija kandidom. Kupka od jakog čaja od listova bršljana i oraha pomaže ljudima koji pate od atletskog stopala.

Neke osobe su posebno osetljive na bršljan i prilikom kontakta sa njim mogu imati alergijsku reakciju na koži. U narodnoj medicini jak odvar od bršljana se koristi protiv ekcema i kožnih bolesti.

Preparati koji sadrže bršljan razgrađuju masno tkivo i podstiču proces njegove eliminacije. U biljnim preparatima protiv celulita, bršljan je obično kombinovan sa ekstraktima kofeinskih biljaka: garsinije, kafe i zelenog čaja, kao i sa esencijalnim uljima žalfije, limuna i morača. 

Kako biste napravili svoje ulje od bršljana protiv celulita, koje se može koristiti i u sklopu anticelulit masaža, potrebno vam je:

2 šake lista bršljana

500ml svetlog, susamovog ulja

Čista, suva tegla sa poklopcem 

Dve pune šake svežih usitnjenih listova bršljana stavite u teglu, prelijte sa 500ml svetlog susamovog ulja i dobro zatvorite. Na dno jednog dubokog lonca stavite nekoliko krpa, stavite teglu na njih, nalijte vodom toliko da dođe skoro do vrha tegle i blago zagrevajte. Čim blago provri smanjite vatru i ostavite da blago krčka jedan sat. Voda ne treba da vri već da bude na temperaturi oko 70 stepeni Celzijusa. Nakon sat vremena skinite sa šporeta i ostavite da se ohladi, a nakon toga procedite i dodajte 20 kapi etarskog ulja anisa i 20 kapi etarskog ulja limuna. Sve promućkajte i čuvajte u dobro zatvorenoj boci. Koristite za masažu dva do tri puta nedeljno.

(tekst i video: Momčilo Antonijević, www.snagabilja.rs)