Danas ne možete da pobegnete od stresa, a anksioznost se vrlo često javlja kao "prateća pojava". Ovo stanje utiče na sve aspekte života i menja način na koji osećamo, razmišljamo i živimo.

Anksioznost je stanje izrazite zabrinutosti i uznemirenosti i prirodna je reakcija na stresne situacije. Ali, ponekad ovo stanje postaje hronično, i značajno otežava svakodnevno funkcionisanje. Naravno, okruženje u značajnoj meri doprinosi anksioznosti, a u ekstremnim situacijama stalna zabrinutost i predviđanje najgoreg mogućeg ishoda može da izazove i određene fizičke tegobe kakve su napetost u mišićima, glavobolje, bolovi u stomaku, učestalo mokrenje…

Iako se u nekim slučajevima stanje ne može rešiti bez stručne pomoći, blaže forme anksioznosti mogu se držati pod kontrolom određenim promenama u životnim navikama.

Vežbanje, dovoljno sna i ograničen unos kafe i alkohola pomažu. Uz to, vežbe disanja, rad na prihvatanju činjenice da ne možemo uvek u potpunosti da kontrolišemo situaciju takođe su se pokazali korisnim.

Uz prepoznavanje "okidača" za napade anksioznosti, jako je važno da razumete da sve počinje i završava se - u vama.

Evo plana koji vam može pomoći u tome.

Prva nedelja: Počnite da zapisujete stvari. I svoje misli i obaveze koje imate… Umesto da sve "držite u glavi", počinite da pravite spiskove. To će vam pomoći da se osećate kao da imate kontrolu. Uz to, možete svakog dana zapisati i jednu stvar zbog koje ste zahvalni u životu.

Smislite sebi neku ohrabrujuću rečenicu, i ponavljajte je kad ste uznemireni.

Odvojite desetak minuta u toku dana da - ne radite ništa. Skoncentrišite se na disanje i ne razmišljajte ni o čemu.

Druga nedelja: Organizujte se. Da biste izbegli stres zbog obaveza koje vam iskrsnu u poslednji čas, pokušajte da isplanirate dan unapred. Obeležite stvari koje morate da uradite, ali i one koje mogu da sačekaju da budete bolje raspoloženi. Na taj način imaćete više vremena za aktivnosti koje vas opuštaju i usrećuju.

Pijte dovoljno vode. To će pomoći u ublažavanju fizičkih simptoma, pojačane nervoze, umora...

Odredite prioritete, i fokusirajte se na stvari koje vas čine srećnim.

Probajte da crtate ili bojite. Bojenje, pokazala su istraživanja, značajno umanjuje stres i ima opuštajuće dejstvo.

Treća nedelja: Napravite malu pauzu i "povucite se" sa društvenih mreža. Tako ćete iz života eliminisati stresore kojih možda i niste bili svesni.

Umesto dopisivanja, vidite se sa prijateljima uživo. Provedite vreme sa ljudima koje volite i koji vas vole.

Šetajte, budite u prirodi što više možete. Svež vazduh će vam umiriti duh i telo.

Deluje kao da su sitnice u pitanju, ali mali koraci su odličan početak ka vašem novom životu kojim neće upravljati stres.

Pogledajte i "antistres savete" Nataše Vukoje: