Iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da je ovom gljivicom zaraženom već stotine ljudi u SAD-u. Reč je gljivici kandidi auris koja "napada" ljude koji imaju oslabljen imuni sistem.

Kandida auris može da dovede do različitih vrsta infekcija, uključujući i infekciju krvi, rane, uha, a detektovane su i uzorcima uzetih iz respiratornih organa i urina.

Sve je počelo 2009. godine, kada su doktori u Tokiju u uhu 70-godišnje žene našli uzorak gljivica koje mogu da, u nekim ozbiljnijim slučajevima, dovedu i do infekcije krvi. Do sada je u Americi zabeleženo skoro 600 slučajeva zaraze ovom gljivicom, a najviše ih je u Njujorku.

Deceniju nakon što je prvi put otkrivena, slučajevi zaraze su prijavljeni u više od 30 zemlaja širom sveta, piše CNN.

"Ovo je definitivno zabrinjavajuće jer je reč o supergljivici", kaže dr Nita Ogden za CBS. "Otporna je na antigljivične lekove koje imamo, a otporna je i na sva sredstva kojima uništavamo bakterije i gljivice u bolnicama".

Pošto nije jasno zašto se ova gljivica "odjednom" raširila, stručnjaci se pitaju da li pojava kandide auris ima veze sa čestom upotrebom antibiotika i antigljivičnih lekova.

"Procenjuje se da postoji između pet i šest miliona različitih vrsta gljivica. Samo nekoliko stotina mogu da dovedu do bolesti kod ljudi", kaže dr Tom Čiler.

Gljivica koja se "ponaša" kao bakterija

Dr Čiler smatra da širenje kandide auris ponovo u centar pažnje stavlja opasnost na otpornost antibiotika – sve je više superbakterija koje ne reaguju na lekove. Ali, nešto je drugačije kada je u pitanju gljivica.

"To je gljivica koja se ponaša kao bakterija", kaže dr Čiler.

Druge vrsta kandide već "putuju" sa nama – na koži, u crevima, ali ne uzrokuju nikakvu infekciju osim ako ne dođe do disbalansa.To može da se desi, na primer, kada antibiotici smanje količinu dobrih bakterija u crevima, pa kandida može da se proširi.

Ono na šta stručnjaci posebno upozoravaju kod kandide auris je da se ona prenosi i u bolnicama jer može da opstane na medicinskoj opremi i tako se direktno prenese na drugu osobu.

U studiji objavljenoj u oktobru, dr Er i njegove koleke su otkrili 70 slučajeva zaraze ovom gljivicom u Univerzitetskoj bolnici Oksford za dve i po godine.

Uprkos preduzimanju različitih mera, "čak i nakon što smo uklonili glavni izvor zaraze, još nekoliko meseci nismo mogli u potpunosti da se rešimo gljivice".

Analizirani uzorci su otkrili da da je ova vrsta kandide otporna na antigljivične lekove koji se najčešće koriste, a problem je u tome i što vremenom, u toku lečenja pacijenta, gljivica može da mutira i postane otporna na još lekova.

"Kada postane otporna, ostaje otporna", kaže dr Čiler. "Videli smo kako postaje otporna na sve tri klase antigljivihčnih lekova, postaje supergljivica, vrsta gljivice za koju za sada nema leka koji bi je mogao ubiti".