Konzumiranje voćnih sokova je loše za zdravlje i povećava rizik od rane smrti, koliko i gazirani napici, upozoravaju stručnjaci. Nova studija je pokazala da postoji povećan rizik od rane smrti kod ljudi koji konzumiraju dosta ovih zaslađenih napitaka.

Prvi put do sada, upoređen je uticaj 100 odsto voćnih sokova sa zaslađenim i gaziranim napicima. Naučnici su otkrili da voćni i zaslađeni napici imaju sličan uticaj na rizik od rane smrti, mada kažu da je potrebno još istraživanja.

Istine radi, naučnici ističu da rizik po zdravlje postoji samo kod ljudi koji piju više od 150 mililitara voćnih sokova dnevno.

Novo istraživanje analiziralo je prikupljene podatke od 13.440 ljudi. Njihov unos zaslađenih i 100 odsto voćnih napitaka zabeležen je na osnovu upitnika o tome.

Šest godina kasnije, od ukupno 1.000 smrti među ispitanicima, njih 168 umrlo je usled koronarnih bolesti srca.

U proseku, učesnici studije su unosili 8,4 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija iz zaslađenih napitaka i četiri odsto iz 100 odsto voćnih sokova. Prevelikim unosom se smatra ako osoba unosi više od 10 odsto ukupnog broja kalorija iz ovih napitaka, a nizak unos je manji od pet odsto.

Nakon što su u obzir uzeti faktori poput gojaznosti, oni koji su unosili najviše sokova imali su 11 odsto veći rizik od smrti na svakih 350 mililitara zaslađenog soka koji konzumiraju dnevno, a 24 odsto veći rizik na svakih 350 mililitara voćnog soka.

"Ovi rezultati pokazuju da je preveliko konzumiranje zaslađenih napitaka, uključujući tu i voćne sokove, povezano sa većim rizikom od smrti. Nutritivni sastav zaslađenih napitaka i 100 odsto voćnih sokova je vrlo sličan. Dok voćni sokovi sadrže neke vitamine i fitonutrijente kojih nema u zaslađenim napicima, obe vrsta napitaka su uglavnom šećer i voda", ističu naučnici sa Ejmori univerziteta u Atlanti i Kornel univerziteta u Njujorku.

Oni objašnjavaju da iako je šećer u zaslađenim napicima dodat, a šećer u voćnim sokovima je prirodan, "ovi šećeri pokreću iste procese u telu".

Autori studije navode nekoliko mogućih razloga zašto ovi napici povećavaju rizik od smrti. Gojaznost je svakako jedan od glavnih faktora, ali naučnici upozoravaju da zaslađeni napici povećavaju insulinsku rezistenciju.

Takođe, konzumiranje fruktoze utiče na nivo lipida u krvi, markera zapaljenja i krvnog pritiska, dok se visok unos glukoze povezuje sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom.

"Ovo je veoma važna studija, posebno zbog toga što se voćni sokovi često vide kao zdrava alternativa zaslađenim napicima, iako mogu da sadrže dosta šećera. Voćni sokovi daju telu neke vitamine i vlakna, ali osim toga imaju malo dobrih efekata – količina fitohemikalija u ovim sokovima je premala da bi imala nekog značajnijeg efekta", kaže profesor nutricionizma dr Ganter Kanle.

On ističe i da je konzumiranje voćnih sokova "loša zamena" za konzumiranje voća, posebno zbog toga što lako možete da popijete soka više nego što vam je potrebno.