Ako vam je ikada "kuljalo" u stomaku pred neki javni nastup, prezentaciju na poslu ili su vam se znojili dlanovi pre odlaska kod zubara, onda znate kakav je osećaj kada patite od anksioznosti.

"Anksioznost je način na koji se telo bori sa stresom", kaže psiholog dr Elizabet Vord. "To nam pomaže da bolje odradimo ono što treba time što se luče adrenalin i drugi hormoni koji nam daju energiju i optimizuju telo da pumpa krv do pluća i srca".

Dakle, recimo da je ovakva reakcija tela donekle od pomoći u određenim situacijama, ali ako ste svakodnevno anksiozni, to može biti znak da patite od poremećaja anksioznosti, objašnjava profesorka psihologije dr Dijen Čembles.

"To što povremeno iskusite anksioznost nije problem. Kada je anksioznost toliko ozbiljna da utiče na vaš svakodnevni život, posao, veze, mogućnost da uživate u hobijima i drugim aktivnostima, tada je reč o poremećaju anksioznosti".

U načelu, stručnjaci kažu da se "preterana anksioznost ili briga koja traje većinu dana u vremenu od šest meseci, a tiče se raznih stvari, od zdravlja, preko posla, do društvenih interakcija, svakodnevnih okolnosti", može nazvati poremećajem anksioznosti.

Ako niste sigurni da li je to "samo stres" ili nešto više, razgovarajte sa lekarom. U međuvremenu, evo nekoliko uobičajenih simptoma anksioznosti.

Često mislite na najgore

Simptom broj jedan poremećaja anksioznosti je konstantna briga koja vam ne dozvoljava da normalno obavljate svakodnevne obaveze. Sasvim je OK ako se to desi ponekad, ali "u nekom trenutku, posebno u nekim težim životnim okolnostima, to može da pređe u poremećaj", kaže dr Čembles.

Ona kaže da se sa anksioznošću najčešće povezuju dve vrste misli – da će se nešto loše desiti, i da, ako se to nešto loše desi, ta će biti užasno.

Na primer, ako imate socijalnu anksioznost, a treba da održite neki govor pred kolegama, vi ne brinete samo da prezentacija možda neće biti dobra, već i da, ako ne bude dobra, da ćete možda izgubiti posao.

Teško vam je da zaspite (i budite se često)

Stres i anksioznost mogu da pogoršaju postojeće probleme sa spavanjem. Ne samo što vas briga uveče drži budnim ili vas budi tokom noći, već i to što ne spavate dovoljno pogoršava simptome anksioznosti.

"Ako konstantno spavate manje nego što vam je potrebno, telo ne može normalno da funkcioniše, zbog čega ste podložniji anksioznosti", kaže dr Vord.

Umor, tenzija ili bolovi u mišićima, znojenje, mučnina, dijareja i sindrom nervoznih creva, takođe se povezuju sa anksioznošću.

Previše ste fokusirani na izgled

Većina nas će možda primetiti novu boru, ali će uobičajeno nastaviti dan, dok su ljudi koji imaju poremećaj anksioznosti previše fokusirani na svoj izgled.

"Osoba koja ima poremećaj anksioznosti može da bude opsednuta time kako izgleda pre nego što izađe iz kuće, i većinu dana provodi razmišljajući o tome, u stilu 'Ne želim da idem na tu večeru jer mi se ne dopada kako se osećam'", objašnjava dr Vord.

Izbegavate društvena okupljanja ili žurke

Da se ne bi suočila sa anksioznošću, osoba koja pati od ovog poremećaja će možda izbegavati događaje koji su okidač za anksioznost. Time vremenom postaje sve usamljenija, što nikako ne poboljšava simptome anksioznosti.

Stalno se upoređujete sa drugima

Društveni status, novac, izgled... Dr Vord kaže da se njeni pacijenti koji pate od anksioznosti često upoređuju sa drugima, i da je to mnogo više do onog "voleo/la bih i ja da...imam/izgledam...".

"To može da postane glavna briga za osobu koja pati od anksioznosti", upozorava dr Vord, ističući da je to "vrlo opasan teren, pun negativnih misli".

Ukoliko patite od anksioznosti, razgovarajte sa stručnjakom koji će vam pomoći da prebrodite ovaj problem. Nemojte da vas bude stid da potražite stručan savet, baš kao što biste ga potražili i da vas boli grlo.

Zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i dovoljnom količinom sna možete sebi malo da pomognete, ali to, naravno, ne može da zameni stručnu pomoć.