Prehrambeni proizvodi bogati šećerom, masnoćom i holesterolom, tipični za fast-fud, mogu da podstaknu pojavu Alchajmerove bolesti, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika s istraživačkog instituta "Karolinska" u Stokholmu (Švedska).
Istraživači su došli do tog zaključka posmatranjem ponašanja genetski modifikovanih miševa, nakon što su im devet meseci davali hranu bogatu masnoćom, šećerom i holesterolom.
"Ispitivanjem mozga tih miševa otkrili smo istu hemijsku promenu kao i u mozgu osoba obolelih od Alchajmera", izjavila je rukovodilac istraživanja Suzan Akterin.
Povećanje nivoa fosfata koji sprečavaju neke ćelije da normalno funkcionišu bila je jedna od najuočljivijih promena.
Naučnici su primetili i da veća količina holesterola u hrani smanjuje prisustvo moždanog proteina - ark, koji učestvuje u procesu pamćenja.
Miševi su pre ispitivanja bili podvrgnuti genskim modifikacijama, kako bi se kod njih podražavao uticaj jedne varijante ljudskog gena apoE4 koja je jedan od velikih faktora rizika za nastanak Alchajmera, a čija je jedna od funkcija transport holesterola.
"Zaključili smo da unos u organizam većih količina masnoće i holesterola, u kombinaciji s drugim faktorima kao što je apoE4, može negativno da utiče na više supstanci u mozgu i da bude jedan od uzroka razvoja Alchajmerove bolesti", istakla je Akterinova.
Alchajmer i njemu slična oboljenja pogađaju više od 24 miliona osoba u svetu, a ta cifra će se udvostručavati svakih 20 godina, navedeno je u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
(Tanjug)
Istraživači su došli do tog zaključka posmatranjem ponašanja genetski modifikovanih miševa, nakon što su im devet meseci davali hranu bogatu masnoćom, šećerom i holesterolom.
"Ispitivanjem mozga tih miševa otkrili smo istu hemijsku promenu kao i u mozgu osoba obolelih od Alchajmera", izjavila je rukovodilac istraživanja Suzan Akterin.
Povećanje nivoa fosfata koji sprečavaju neke ćelije da normalno funkcionišu bila je jedna od najuočljivijih promena.
Naučnici su primetili i da veća količina holesterola u hrani smanjuje prisustvo moždanog proteina - ark, koji učestvuje u procesu pamćenja.
Miševi su pre ispitivanja bili podvrgnuti genskim modifikacijama, kako bi se kod njih podražavao uticaj jedne varijante ljudskog gena apoE4 koja je jedan od velikih faktora rizika za nastanak Alchajmera, a čija je jedna od funkcija transport holesterola.
"Zaključili smo da unos u organizam većih količina masnoće i holesterola, u kombinaciji s drugim faktorima kao što je apoE4, može negativno da utiče na više supstanci u mozgu i da bude jedan od uzroka razvoja Alchajmerove bolesti", istakla je Akterinova.
Alchajmer i njemu slična oboljenja pogađaju više od 24 miliona osoba u svetu, a ta cifra će se udvostručavati svakih 20 godina, navedeno je u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.