Autoimune bolesti su stanja kod kojih naš imuni sistem napada naš organizam. Kod normalnih ljudi, imuni sistem brani i čuva organizam od štetnih spoljašnjih uticaja, kao što su bakterije i virusi. U slučaju autoimunih bolesti, organizam napada vaše zdrave ćelije misleći da su one strani napadači. Neke autoimune bolesti napadaju isključivo određene organe u telu dok postoje i one koje napadaju i utiču na ceo organizam.
Danas je poznato preko 82 posto različitih vrsta autoimunih bolesti, ali se za većinu ne zna kako su nastale. U najpoznatije autoimune bolesti spadaju dijabetes tipa 1, psorijaza, artritis, multipla skleroza, lupus, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, Adisonova bolest, Hašimotov sindrom, mistenija gravis itd.
Statistike pokazuju da žene češće boluju od autoimunih bolesti, a prvi simptomi se javljaju tokom ili neposredno nakon puberteta. Simptomi su vrlo suptilni i često ih je teško uočiti, zato obratite pažnju, jer neke "boljke" mogu da ukazuju na početak autoimunih bolesti.
Bolni zglobovi
Ukoliko je imunološki sistem previše aktivan, on može da uzrokuje bolove u zglobovima. Tada dolazi do stvaranje antitela koja uništavaju koštanu ovojnicu i izazivaju bolove. Posledica je reumatoidni artritis koji ako se ne leči na vreme, može da izazove trajno oštećenje kostiju.
Naglo mršavljenje
Kada usled preterane imunološke aktivnosti antitela napadaju creva dolazi do problema sa stolicom. Kao posledica javljaju se dijareja, krvarenje, bolovi u stomaku i nekontrolisani gubitak kilograma. Autoimune bolesti koje su povezane sa upalom creva su Kronova bolest i ulcerozni kolitis.
Nepravilan rad gušterače
Antitela koja napadaju ćelije u gušterači (pankreasu), a koje su zadužene za proizvodnju insulina, dovode do poremećaja rada ovog organa i povećavaju rizik od pojave dijabetesa tipa 1.
Problemi sa vidom
Oslabljen vid ili slepilo, kao i loša motorika ruku, odnosno koordinacija pokreta, mogu ukazivati na na početak multiple skleroze. Ova bolest pogađa dugačke produžetke ćelija neurona zbog čega poruke iz mozga ne stižu do organa ili stižu sa zakašnjenjem.
Ubrzani puls
Imunološki sistem kontroliše rad štitne žlezde, odnosno tiroide. Ovaj organ je ujedno i prvi koji strada ukoliko se pojave promene u samom imunom sistemu. Simptomin koji ukazuju na smanjeni (hipotireoza) ili na pojačani rad (hipertireoza) štitne žlezde su promene telesne težine, pojačana nervoza, ubrzan rad srca i suva koža.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji