Korona virus hara svetom, ali i Evropom, a i u našoj zemlji raste broj zaraženih. Stručnjaci poručuju da ne paničimo, ali nam takođe i neumorno ponavljaju da budemo disciplinovani – da ostanemo kod kuće, izlazimo samo kada baš moramo, da redovno peremo ruke i dezinfikujemo kuću.

S obzirom na to da je ovo nova situacija za svakoga od nas – da, i do sada smo prali ruke i dezinfikovali kuću, ali možda u svemu tome nismo bili tako revnosni kao sada – pitali smo epidemiologa ono što verovatno zanima svakoga od nas.

Recimo, svraćate često u prodavnicu da kupite namirnice i tom prilikom, hteli ne hteli, u kontaktu ste sa novcem. Naravno, plaćanje karticom je opcija za mnoge, ali nije za sve građane Srbije. Da li posle svakog dodirivanja novca treba da perete ruke?

"Zavisi koliko često dodirujete novac. Treba što češće, svakako, a da li baš posle svakog dodira... Osobe koje rade sa novcem treba da nose rukavice, a ako ih nemaju, onda treba što češće da peru ruke toplom vodom i sapunom ili ih dezinfikuju sredstvima na bazi alkohola", rekao je epidemiolog dr Milorad Dramićanin.

Pored novca, svakodnevno dodirujemo mobilni telefon. Sada možda još i više, jer mnogi kod kuće vreme provode držeći mobilni u rukama. A rukama smo pre toga pipnuli ko zna šta sve – vrata zgrade, dugme u liftu, kvaku na vratima prodavnice... i sve potencijalne bakterije i viruse preneli na taj uređaj bez kojeg danas ljudi ne mogu. Da li ćete se zaraziti?

"Telefon je aparat koji se često dodiruje, prinosu se nosu i ustima, licu, tako da ga treba što češće dezinfikovati".

Drugim rečima – čim uđete u kuću, između ostalog, dezinfikujte i telefon.

A kada smo već pomenuli kuću... Koliko često treba da je provetravate i usisavate?

"Jako je važno da se redovno provetrava, najbolje na dva sata, što i nije problem, posebno sada kada je lepo vreme. Kada je reč o usisavanju, dovoljno je jednom dnevno", kaže epidemiolog.

Ne samo što treba da provetravate i da usisate, već treba i da dezinfikujete kuću, a sve u cilju zaštite od korona virusa. Postoji dosta raznih sredstava za dezinfekciju, koja su najbolja?

"Asepsol, preparati na bazi alkohola, odnosno oni koji sadrže 70 odsto alkohola. Postoji i niz drugih dobrih preparata na bazi formaldehida, a najbolji su na bazi aktivnog kiseonika, ali su oni teško dostupni".

Pošto nismo bili baš preterano odgovorni i neki građani su kupovali po deset flaša sredstva za dezinfekciju, došli smo do toga da je sada u apotekama skoro nemoguće kupiti sredstvo za dezinfekciju. Čime onda da očistimo kuću?

"Ako nemate nikakvo sredstvo za dezinfekciju, može da posluži varikina, a nije loša ni rakija, posebno ova naša domaća, koja sadrži oko 50 odsto alkohola".

Pitali smo ga i da li u ovom trenutku, kada je reč o zaštiti od korona virusa, kao sredstvo za čišćenje pomaže razblaženo sirće, koje mnoge domaćice koriste?

"Ne, to nije sredstvo za dezinfekciju".

A koliko često treba da dezinfikujemo kuću i na koje stvari u kući treba da obratimo posebnu pažnju prilikom dezinfekcije?

"Sve zavisi od ljudi – recimo, ako je neko u samoizolaciji, onda je potrebna češća dezinfekcija. Uopšteno, najvažnije je dezinfikovati ono što se dohvata rukama – kvake, radne površine, sto, i to treba uraditi nekoliko puta".

Epidemiolog dr Dramićanin savetuje da budete vrlo obazrivi ako dezinfikujete prekidače, zbog struje. Takođe, ističe još jednom da je redovno pranje ruku veoma, veoma važno.

"Oko 50 odsto inficiranih ljudi se zarazi putem ruku, tako što, recimo, pipnemo telefon, e onda nas zasvrbi nos, pa se počešemo..."

Dezinfekcija automobila

"Ukoliko vozač ili neka osoba koja se vozi u automobilu ima neki, bilo kakav respiratorni sindrom, ako neko kašlje ili kija, treba dezinfikovati automobil posle svake vožnje. Takođe, dezinfekcija je obavezna posle svake vožnje ukoliko jedan automobil deli više vozača u porodici", kaže epidemiolog.

Koliko god da želite to da izbegnete u ovom trenutku, ponekad morate da izađete do prodavnice. Treba li da stavite masku?

"Ljudi nose masku i kad treba i kad ne treba. Ono što treba da znaju je da one hirurške maske, koje se kupuju u apotekama, imaju rok upotrebe od dva sata. Posle toga one ne štite, već postaju i rizik. Preporuka je da maske nosite samo kada ste u kontaktu sa ljudima. Recimo, kada uđete u prodavnicu, ako unutra ima više od pet ljudi, ako niste sami", savetuje dr Dramićanin.

Vratili ste se iz prodavnice i doneli ste kući namirnice, koje je pipnulo ko zna koliko ljudi pre vas. Treba li, recimo, da operete flašu soka koju ste kupili?

"Mislim da nema potrebe za tim, sadržaj unutra je zaštićen, važno je samo da operete ruke nakon što dodirnete tu flašu".

I na odeći koju nosite može da se "zakači" virus. Da li treba da je perete na što većim temperaturama?

"Može se reći da je pranje na višim temperaturama bolje, ali nije neophodno. Već sam deterdžent je efikasan u ubijanju virusa na vešu, tako da možete da ga perete uobičajeno".

Činjenica je da jakne ne možete da perete posle svakog nošenja...

"Valja ih provetravati bar dva-tri sata na terasi. Virus može da opstane i do pet sati na jakni, ali on posle izvesnog vremena nije više baš tako zarazan, infektivan je dva-tri sata na nekoj površini".

Ne samo na odeći, virus se zadržava i na obući. Treba li ispred vrata da držite sunđer sa nekim rastvorom koji ćete čistiti obuću?

"Zaista nema potrebe. Obuća i pod predstavljaju jako mali rizik za prenos bilo kakve infekcije".

Iako pod možda nije visoki rizik kada je reč o zarazi, mame koje imaju malu decu verovatno će ipak želeti da ga dezinfikuju. Ali, s obzirom na to da su sredstva za dezinfekciju otrovna i definitivno ne želite da deca dođu u kontakt sa njima, epidemiolog ima drugi savet.

"Postoje specijalne prostirke od poliestera koje su namenjene baš za decu, mislim da to treba nabaviti, ne samo zbog ovog virusa. Osim toga, ako imate tepih, na njemu se skupljaju grinje, bakterije, tako da su ove prostirke odlične, a može i da se na pod jednostavno stavi čist čaršav. Kada je reč o deci koja puze, to ipak u ovom trenutku treba izbegavati koliko je moguće".

Da li je opasan kontakt sa kućnim ljubimcima?

"Psi nisu prenosioci virusa, barem za sada. Mada, korona virusa ima mnogo, više od 50 vrsta, i psi uglavnom imaju korona virus, ali vrstu koja nije patogena ni za njih, ni za ljude. U svakom slučaju, savet je da uvek posle kontakta sa ljubimcima operete ruke, ne zbog virusa, već zbog parazita".

Sredstva za dezinfekciju nisu otrovna samo za decu, već i za odrasle – koliko je štetno za naše zdravlje da "svaki čas" prskamo sredstvo za dezinfekciju po kući?

"Ne treba preterivati, svaki preparat za dezinfekciju je na neki način otrov. Budite oprezni, posebno sa hlornim sredstvima, protiv grinja, buđi. Hlor ubija virus, ali može da ošteti pluća, posebno je opasan za astmatičare. Savet je da posle svake dezinfekcije i provetrite kuću".

Ostanite kod kuće, budite disciplinovani i slušajte savete stručnih ljudi - zaista je jako važno, mislite na svoje i na zdravlje drugih ljudi!