Ko može doživeti 100 godina? Da li su stogodišnjaci drugačiji od ostalih ljudi? Da li je vredno živeti tako dugo?
Doktor Tomas Perls, s medicinskog fakulteta u Bostonu, još od 1992. istražuje mentalno, fizičko i duševno zdravlje stogodišnjaka, kojih u SAD trenutno ima oko 40.000. Toliki broj stogodišnjaka se delimično pripisuje medicinskim i dostignućima u zdravstvenoj zaštiti. Međutim, te vremešne osobe imaju i vlastite recepte koji su im pomogli da nadžive većinu svoje generacije. To su uglavnom navike koje svi znaju ali ih se retki pridržavaju.
"Uglavnom se radi o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Zdrav život u mladosti presudan je za zdraviji i duži život u starosti", kaže Perls.
Lin Adler, koja sa dugovečnima radi preko dve decenije, ističe da je najupadljivija zajednička crta svih stogodišnjaka - njihova volja za životom. U knjizi "Stogodišnjaci: dodatne godine", Adlerova je sažela i ostale zajednčke karakteristike: pozitivan, ali realističan stav prema životu. Snažno duhovno ili religijsko verovanje, ali i lična hrabrost, jer proces starenja nije lak i mnogo stvari može krenuti naopako.
Poslednja, i kako smatra Adlerova najvažnija zajednička crta stogodišnjaka, je izvanredna sposobnost savladavanja svakog životnog izazova - prihvatanje gubitaka i promena koje dolaze s godinama.
Lin Adler kaže da je impresivno to što su mnogi stogodišnjaci zdrave osobe koje žive kvalitetnim životom, neki sami, neki uz minimalnu pomoć, u vlastitom stanu. Neki još voze auto, savremenih su shvatanja i uživaju u životu.
Doktor Tomas Perls, s medicinskog fakulteta u Bostonu, još od 1992. istražuje mentalno, fizičko i duševno zdravlje stogodišnjaka, kojih u SAD trenutno ima oko 40.000. Toliki broj stogodišnjaka se delimično pripisuje medicinskim i dostignućima u zdravstvenoj zaštiti. Međutim, te vremešne osobe imaju i vlastite recepte koji su im pomogli da nadžive većinu svoje generacije. To su uglavnom navike koje svi znaju ali ih se retki pridržavaju.
"Uglavnom se radi o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Zdrav život u mladosti presudan je za zdraviji i duži život u starosti", kaže Perls.
Lin Adler, koja sa dugovečnima radi preko dve decenije, ističe da je najupadljivija zajednička crta svih stogodišnjaka - njihova volja za životom. U knjizi "Stogodišnjaci: dodatne godine", Adlerova je sažela i ostale zajednčke karakteristike: pozitivan, ali realističan stav prema životu. Snažno duhovno ili religijsko verovanje, ali i lična hrabrost, jer proces starenja nije lak i mnogo stvari može krenuti naopako.
Poslednja, i kako smatra Adlerova najvažnija zajednička crta stogodišnjaka, je izvanredna sposobnost savladavanja svakog životnog izazova - prihvatanje gubitaka i promena koje dolaze s godinama.
Lin Adler kaže da je impresivno to što su mnogi stogodišnjaci zdrave osobe koje žive kvalitetnim životom, neki sami, neki uz minimalnu pomoć, u vlastitom stanu. Neki još voze auto, savremenih su shvatanja i uživaju u životu.
Oaze dugovečnih: Okinava, Ovoda i Loma Linda
Iako je dugovečnih svuda sve više, na svetu ipak postoje tri mesta koja predstavljaju fenomene po broju stogodišnjaka. To su japansko ostrvo Okinava, gradić Ovoda na Sardiniji i kalifornijski gradić Loma Linda.
"Kada kalendar govori da imaju 70, njihova tela pokazuju 50", kažu stručnjaci. Najimpresivnije je to što je većina tih ljudi zdrava praktično do kraja života, a njihova tajna se velikim delom krije za njihovom trpezom.
Oni jedu ribu, mnogo soje i žitarica, povrća i voća, izbegavaju alkohol i kafu, ne puše. U proseku dnevno unesu 1.200 kalorija, što je za oko 1.000 kalorija manje nego što prosečno unese čovek na Zapadu.
Naučnici veruju da bi i spiritualni život mogao biti jedan od razloga dugovečnosti ovih ljudi jer im pomaže da se lakše nose sa stresom i životnim izazovima.
Stručnjaci su zapazili da je u ovim zonama dugovečnosti zajedničko i to da ljudi ne rade ekstremno teške fizičke poslove. Oni, doduše, fizički rade celog života, ali na sasvim drugačiji način nego što to čini "moderni Zapad".
Ne rade ništa što enormno troši mišiće i snagu, tegovi i teretane nisu popularni, ali zato ceo život rade umereno i svakodnevno.
U ovim oazama dugovečnih, stari ljudi žive u socijalnim strukturama koje im daju smisao postojanja, jako su dobro integrsani u porodicu, među prijatelje i celu zajednicu.
U svim tim kulturama postoji deo dana kad se ljudi odmaraju, kad se okreću sebi i umire na neko vreme. Negde se to zove molitva, drugde meditacija, negde je to samo vreme za popodnevno dremanje.
(Beta)
"Kada kalendar govori da imaju 70, njihova tela pokazuju 50", kažu stručnjaci. Najimpresivnije je to što je većina tih ljudi zdrava praktično do kraja života, a njihova tajna se velikim delom krije za njihovom trpezom.
Oni jedu ribu, mnogo soje i žitarica, povrća i voća, izbegavaju alkohol i kafu, ne puše. U proseku dnevno unesu 1.200 kalorija, što je za oko 1.000 kalorija manje nego što prosečno unese čovek na Zapadu.
Naučnici veruju da bi i spiritualni život mogao biti jedan od razloga dugovečnosti ovih ljudi jer im pomaže da se lakše nose sa stresom i životnim izazovima.
Stručnjaci su zapazili da je u ovim zonama dugovečnosti zajedničko i to da ljudi ne rade ekstremno teške fizičke poslove. Oni, doduše, fizički rade celog života, ali na sasvim drugačiji način nego što to čini "moderni Zapad".
Ne rade ništa što enormno troši mišiće i snagu, tegovi i teretane nisu popularni, ali zato ceo život rade umereno i svakodnevno.
U ovim oazama dugovečnih, stari ljudi žive u socijalnim strukturama koje im daju smisao postojanja, jako su dobro integrsani u porodicu, među prijatelje i celu zajednicu.
U svim tim kulturama postoji deo dana kad se ljudi odmaraju, kad se okreću sebi i umire na neko vreme. Negde se to zove molitva, drugde meditacija, negde je to samo vreme za popodnevno dremanje.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.