SRPSKI naučnik iz Britanije: Kako "seljačka logika" ŠTITI od virusa

Pandemija je u jeku, i u strepnji od onoga što dolazi na jesen, a u ko zna kojem piku prvog talasa u Srbiji, pojavila se vest o otkriću leka koji će "promeniti pravila igre", interferonu beta, koji razvija britanska kompanija Synairgen, čiji je jedan od tri osnivača i srpski naučnik i profesor medicinskih nauka dr Ratko Ðukanović.

"Čim se prehladite, vi proizvodite inferon beta. Međutim, kod određene populacije, prvenstveno onih koji imaju komorbiditete, već postojeće bolesti (kao HOBP, astma), pušača koji čak nemaju nikakvih bolesti, oslabljen je odgovor interferona na infekciju. Pretkliničke studije koje smo radili pokazale su da, kada u ćelije u kulturi dodate viruse, one ne proizvode dovoljno interferona, tako da kada uđe u ćeliju, virus upotrebi njene mehanizme da se razmnoži. I pošto nema interferona, tu ćelija puca i dolazi do takozvane citolize ili eksplozije ćelije, virus izlazi napolje, širi se i traži nove žrtve. Ali, ako dodamo interferon beta u te ćelije, onda se aktiviraju procesi takozvane apoptoze, odnosno programirane ćelijske smrti. Ona se smežura, ne eksplodira, i ništa ne izađe iz ćelije, pa ni virus. Tada dolaze druge ćelije, fagociti i pojedu i unište virus svojim enzimima, i tako naš organizam rešava svaku infekciju. Naša hipoteza je bila, kad smo počeli studiju, pošto znamo kako starimo da ne samo da nam koža, mišići i mozak stare, već i imunološki sistem, da kod određenih ljudi koji završe u bolnici postoji nedostatak interferona beta."

Da li je zato sve veći broj mladih ljudi po bolnicama, u ozbiljnom stanju i da li se ovaj virus ponaša neobičnije nego što ste to mogli da pretpostavite?

"Da, vrlo se neobično ponaša i zbog toga imamo ovakav problem. Da je to običan grip, ne bih se uzrujavao. Ne bih se usudio ni da spekulišem zašto napada i mlađe. U naučnim krugovima se ništa definitivno nije pojavilo što bi potvrdilo da je došlo do mutacije virusa i da postaje posebno virulentan. Ne treba verovati u spekulacije koje se pojavljuju."

Interferon B je najavljen u javnosti kao lek koji će „promeniti pravila igre“? Da li je interferon ono što smo sve vreme čekali, iako su svi gledali u vakcinu?

"Potrebno je imati lek, neće vakcina sve rešiti i put do pronalaska dokaza da vakcina funkcioniše je trnovit, neće se desiti preko noći. I dokle god postoji ta opasnost, vi morate da imate neki lek. Čak i ako budemo imali efektivnu vakcinu, ona ima dijapazon efikasnosti: kod nekih je 100 odsto zaštitna, kod drugih manje. Zavisi od toga kako nam imunitet reaguje. Kod nekih će biti dovoljna jedna vakcina, kod nekih dve, a možda i tri. Ja se nadam da je vakcina konačno rešenje, gde stvorite dovoljno jak imunitet i štitite širu populaciju. Sve dok ne dobijete registraciju leka, vi morate da uz to „game changer“ dodate: potencijalni. Ovo je relativno mala studija, iako statistika pokazuje značajne pozitivne efekte, skoro 80 odsto manje progresije u teške oblike, tj. sprečava stavljanje na ventilaciju ili smrt.

Ujedinjeni, pa opušteni

"Dobra ljudska osobina je da možemo da se udružimo kad treba i da napravimo velike promene. Ali, kako đavo ne spava, kad malo olabavi situacija, mi se opustimo i počinju da se bude neke naše ružnije karakteristike… sebičnost, halapljivost… I nažalost, mislim da je to ono što je uzrok ovog drugog talasa u Srbiji sada, gde se suviše lako opustilo sve. Počeli ste da idete na svadbe, utakmice, proslave…"

Kada razmišljate o ovoj krizi i pandemiji, koliko je realno da će potrajati, sa svim iščekivanjem leka i vakcine, i strahom od jeseni?

"Ja sam u duši optimista, ali sam i realista. Ne vidim način na koji bismo se mi otarasili ovoga – ako stvarno sve ide kako treba i ako se vakcine pokažu efikasnim – do leta sledeće godine. Ne verujem da će se stvari pre toga vratiti na normalu. Jedna od stvari koje su nam potrebne jeste da imamo efikasne lekove koji spasavaju glavu. Koliko god ja verujem u interferon beta, toliko isto podržavam i studije sa potpuno različitim lekovima."

Antimalarici, remdesivir?

"Sada znamo da antimalarici nisu efikasni jer su velike studije to dokazale. Ostaje otvoreno pitanje da li ako ih uzimamo preventivno (dok smo zdravi) daju neku zaštitu. Koliko znam, jedna studija istražuje to upravo kod zdravstvenih radnika.. Remdesivir samo skraćuje hospitalizciju ali ne spasava živote i jako je skup lek. To što Tramp glasno govori, sve je to politizacija zdravstva i ljudske bede. Ja se nadam da ćemo imati napredak sa nekoliko lekova koji se razvijaju, ali su u ranoj fazi i stvarno su fantastični. Ima toliko pametnih ljudi, znate, koji su se usmerili na borbu protiv kovida. Mnogo se zna u nauci i sada je momenat da se ta nauka usmeri na praktične solucije. Ja mislim da će se sve to desiti unutar sledećih 12 meseci, ako sve bude kako treba."

Da li je rano pričati o posledicama?

"U razgovoru sa kolegama psiholozima i psihijatrima stičem utisak da oko 30 odsto pacijenata izađe sa slikom posttraumatskog sindroma. Bude se noću, strah, u znoju, drhtanje, nemogućnost koncentracije. Ono što ne znamo je da li je ovaj PTSD ograničen ili će se nastaviti. Druge posledice su na muskulaturu, zbog neaktivnosti i same bolesti. I za to treba rehabilitacija. Potom su tu posledice za druge organe, kao srce. Imamo samo četiri meseca iskustva, ne znamo koje su dugoročne posledice, ali to treba pratiti. Ono što bi bila moja poruka kolegama u Srbiji jeste da stvore uslove da naprave svoju studiju o toku kovida na svojim pacijentima.

Kako ćemo se zaštititi dok vaš lek, ili neki drugi, ili vakcine ne budu definitivne? Jesu li maske dovoljne?

"Prvo fizički. Treba imati seljačku logiku. Ako mi pljuneš u lice, a ja imam masku, ta pljuvačka neće doći do mene. Pljuvačka ili male kapljice, to je isti princip. Prati ruke, ne treba se rukovati. Normalno, higijena prostorija je važna, javnih prostorija."

A lični imunitet?

"Vitamin D ima logike. Postoje epidemiološke studije koje su ukazale na korelaciju između prosečne koncentracije vitamina D u populaciji i smrtnosti od kovida. I korelacija je jasna. Vitamin C normalno, da se jede voće. Da se jede dobro. Važno je smanjiti stres. Studije su jasno pokazale da nam on oduzima imunološku snagu. Narod treba da nađe način da se ne stresira, što je možda najteže pitanje u Srbiji.Zašto se ljudi inficiraju na fudbalskim utakmicama? Zato što se nerviraju. To je vrhunski stres. Slično je i sa svadbama, gde imamo i vikanje, zamor… Važno je spavati dobro. Ljudi koji su već bolesni, koji imaju dijabetes, moraju da ga kontrolišu. Gojaznost povećava rizik kao da imate deset godina više, znači ako imate 65 i gojazni ste, onda imate rizik kao da vam je 75, a smrtnost je tada mnogo veća. Ne treba sumanuto gubiti težinu, ali ovo će biti sa nama još godinu dana. Fizička aktivnost je tu najvažnija", kaže za Nedeljnik dr Đukanović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.