Srpski test na koronu će biti BRŽI i JEFTINIJI od drugih, evo kako radi!

Tri tima Hemijskog fakulteta u Beogradu rade na razvoju proizvodnje rekombinantnih proteinskih antigena za srpski test na koronu koji će biti jednostavniji, brži i jeftiniji od postojećeg PCR testa.

"Prisustvo specifičnih antitela na antigene SARS-CoV-2 je pokazatelj da je imunološki sistem aktivirao adaptivnu imunost. Za razliku od testa na prisustvo specifičnih antitela u serumu, koji daje odgovor na pitanje da li je pokrenut imunološki odgovor, pozitivan rezultat PCR testa nam ukazuje na činjenicu da je ovaj virus prisutan u organizmu. Sa duge strane, cena PCR testa je znatno viša od cene testa na prisustvo specifičnih antitela," pojašnjava naša sagovornica.

Profesorka Gavrović Jankulović kaže da će u saradnji sa istraživačima iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) proizvedeni proteinski antigeni biti ispitani za primenu u testu za detekciju specifičnih antitela na virus korona.

Profesorka Gavrović Jankulović ističe da na projektu proizvodnje proteinskih antigena SARS-CoV-2 za potrebe razvoja i proizvodnje domaćih imunoloških testova rade tri tima istraživača sa Katedre za biohemiju. Jedan tim predvodi dr Tanja Ćirković Veličković, koja je koordinator projekta, drugi je tim prof. dr Radivoja Prodanovića i treći je njen tim.

U okviru ove saradnje, proteinski antigeni proizvedeni na Katedri za biohemiju mogli bi da budu dobar osnov za razvoj testa, za koji bi sve komponente bile proizvedene u Srbiji. Ipak, da bi se navedeni proteinski antigeni proizveli u dovoljnoj količini potrebno je proširiti proizvodne kapacitete na Hemijskom fakultetu, i u vezi s tim očekujemo da će nam država pomoći. U perspektivi, različiti proteinski antigeni dobijeni rekombinantnom DNK tehnologijom bi mogli da se ponude na domaćem, ali i inostranom tržištu.
Govoreći o virusu korona i njegovim karakteristikama, naša sagovornica naglašava da se na strukturnom nivou dosta saznalo o ovom virusu. Pojašnjava da je očitan genom, koji se nalazi deponovan u bazama podataka i dostupan je naučnoj zajednici za analizu.

"Na osnovu genoma očitan je i proteom, ali je virus podložan mutacijama koje nekada utiču na strukturu proteina. Ono što ne može da se očita iz genoma jeste prisustvo šećernih komponenti koje su prisutne na proteinskim antigenima, i koje virusi često vrlo vešto koriste da nadmudre imunološki sistem," pojašnjava profesorka Gavrović Jankulović.

Odgovarajući na pitanje kada očekuje da će se pojaviti vakcina protiv virusa korona i ko bi mogao prvi da je pronađe, profesorka Gavrović Jankulović ističe da je na to pitanje teško dati odgovor i podseća da prestižne institucije u celom svetu rade na pronalasku vakcine.

"Kao što postoje različiti terapijski pristupi za snižavanje povišene telesne temperature, tako postoje različiti pristupi u dizajnu, a zatim i proizvodnji virusne vakcine. Za očekivati je da će se u dogledno vreme na svetskom tržištu pojaviti nekoliko vakcina na SARS-CoV-2. Nezavisno od dizajna i načina proizvodnje, ono što je najvažnije za vakcinu jeste to da je efikasna i bezbedna za osobu koja je prima," rekla je ona.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(MONDO/Večernje novosti)