Opasna bolest preti i NA OTVORENOM - ovo su SIMPTOMI!

1. Šta je lajmska bolest

Ova bolest opisana je 1975. godine, kada je u gradu Lajmu u Konektikatu, SAD, zabeležena epidemija upale zglobova koja je dovedena u vezu sa ubodima krpelja, a lajmska bolest je najčešća infekcija koju krpelji prenose u Evropi i Severnoj Americi.

Ove godine, na više od 20 lokacija na teritoriji Beograda registrovani su zaraženi krpelji, a procenat zaraženih krpelja na lokacijama na kojima se sprovodi nadzor kreće se između 10 i 50 odsto.

U Lisičijem potoku, zaražen je otprilike svaki drugi krpelj, na izletištu Topčider oko 40 odsto inficirano je borelijom, na Košutnjaku svaki treći, a na Adi je zaražen svaki peti krpelj.

Ako ćete ovo leto provesti u prirodi, na izletištima - čuvajte se. Evo šta treba da znate o lajmskoj bolesti:

2. Simptomi lajmske bolesti

Osobe koje su zaražene mogu različito reagovati, a simptomi i klinička slika mogu značajno varirati od slučaja do slučaja. Lajmska bolest obično se razvija kroz tri stadijuma, od kojih prva dva odgovaraju ranoj, a treći stadijum razvijenoj infekciji, a simptomi se mogu preklapati. Ponekad se dešava i da pacijent simptome razvije tek u kasnijim fazama, dok u ranoj fazi bolest prolazi asimptomatski.

Simptomi: Rana faza

Nakon uboda zaraženog krpelja, kod većine ljudi neki od simptoma lajmske bolesti razviće se nakon jedne do četiri nedelje. U 70 do 80% slučajeva, na mestu uboda zaraženog krpelja formiraće se osip kružnog ili ovalnog oblika oblika, u ravni kože (erythema migrans), u proseku između 7. i 10. dana od uboda.

Crvenilo je u početku ujednačeno, a zatim u sredini bledi i poprima prstenasti oblik, prečnika obično do 15 centimetara oko mesta uboda.

U nekim slučajevima, javljaju se i simptomi nalik gripu, povišena temperatura, glavobolja, umor, otečeni limfni čvorovi, bolovi u zglobovima i mišićima.

Eritrem obično bledi i nestaje tokom tri do četiri nedelje, a terapija antibioticima će ubrzati povlačenje crvenila, ali i prevenirati kasne manifestacije bolesti u najvećem broju slučajeva.

Simptomi: Infekcija se širi

Ako se lajmska bolest ne otkrije i ne leči u ranoj fazi, može da se proširi, pogađajući zglobove, srce i nervni sistem (tokom nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon uboda zaraženog krpelja, ukoliko se infekcija ne leči).

Osip zahvata i druge površine na koži, a sporadično se javljaju i bolovi i osećaj slabosti u rukama ili nogama.

U ovoj fazi, može se javiti i parliza facijalnih mišića (privremena oduzetost jedne strane lica, Belova paraliza), intenzivne glavobolje, upala moždanih opni ili nerava, zapaljenje zglobova, zapaljenje srčanog mišića, praćeno povišenim pulsom.

Simptomi: Odmakla faza bolesti

Ukoliko se lečenje ne sprovodi, ili je neadekvatno, posle deset meseci, ili više godina od uboda zaraženog krpelja, bolest prelazi u treću fazu, u kojoj dolazi do trajnog, teškog oštećenja zglobova (najčešće kolena), nervnog sistema i kože.

Upala zglobova (artritis) postaje hronična, nervni sistem strada jer se javlja neuropatija perifernih nerava, što može izazvati abnormalne senzacije i konfuziju kod bolesnika.

Problemi sa srcem su nešto ređi, ali mogu se javiti zapaljenje srčanog mišića i aritmija.

U kasnoj fazi, lajmska bolest može izazvati nastanak invalidnosti, u meri koja dovodi i do smanjenja radne sposobnosti.

3. Kako se lajmska bolest ne prenosi

Ne možete dobiti lajmsku bolest ako ste u kontaktu sa obolelom osobom.

Zaraženi krpelj ubodom infekciju može da prenese i na kućne ljubimce i domaće životinje, ali čovek se može zaraziti isključivo ako u nekom trenutku krpelj pređe na njega i ubode ga. Zaražene životinje ne mogu da zaraze ljude.

Insekti kao što su komarci ili buve ne mogu da prenose infekciju među ljudima. Ovi insekti mogu da nose boreliju, ali nema dokaza da se lajmska bolest prenosi vazduhom, hranom, vodom ili ubodima komaraca, buva, vaši. Opasni su samo zaraženi krpelji, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.

4. Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza lajmske bolesti postavlja se na osnovu kliničke slike (karakterističan kružni osip koji je opisan iznad), podataka o ubodu krpelja ili podataka o boravlku u prirodi u području u kojem su registrovani zaraženi krpelji, i seroloških testova na specifična antitela.

Lečenje lajmske bolesti U najvećem broju slučajeva, problem se rešava antibiotskom terapijom (oralnom, najčešće), naročito ukoliko se infekcija otkrije i tretira u ranoj fazi. U kasnijim fazama, može biti neophodna dugotrajna, intravenozna antibiotska terapija.

5. Mere prevencije

Ukoliko boravite u prirodi, dobro bi bilo da preduzmete mere da se zaštitite.

Izbegavajte boravak na neuređenim i zapuštenim zelenim površinama.

Tokom boravka u prirodi, nosite odeću dugih rukava i nogavica, obavezno obujte čarape, da biste zaštitili što veću površinu kože.

Birajte odeću svetlih boja, na kojoj ćete lakše primetiti krpelja.

Na otkrivene delove kože, nanosite preparate koji odbijaju insekte (repelente).

Kad se vratite kući, pažljivo pregledajte kožu, i nemojte zaboraviti kožu glave, kao ni zadnju stranu kolena, leđa…

Ukoliko imate kućnog ljubimca, i vodili ste ga sa sobom, pregledajte pažljivo i njega.

Istuširajte se, i promenite i operite odeću. (Ovo ne pomaže ako se krpelj već zakačio, ali će vam pomoći da se rešite onih koji još nisu prodrli pod kožu.)

Ukoliko živite u kući sa dvorištem, redovno održavajte zelene površine.

6. Ako primetite krpelja na koži, pravac kod lekara

Krpelj se vadi isključivo mehanički, pincetom, bez upotrebe bilo kakvih sredstava (NE POMAŽU ulje, aceton, alkohol, benzin i slično).

Jako je važno da se krpelj odstrani ceo, a da se pritom sadržaj stomaka ne istisne pod kožu. Ukoliko otkinete samo deo krpelja, a rilica ostane pod kožom, i dalje ste u problemu.

Da biste izbegli moguće komplikacije, ukoliko primetite ubod krpelja, obratite se lekaru.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.