SVET U DOBA KORONE: Da li je vreme da se vratimo normalnom životu?

Preteruju li vlade i mediji po pitanju korona virusa i da li je vreme da krenemo dalje i vratimo se normalnom životu, pita se BBC. To su ozbiljna pitanja, a ako se uzme u obzir stanje u kojem se nalazi ekonomija, vredi im posvetiti pažnju, piše urednik za medicinske teme Fergus Volš

Postoji nekoliko načina na koji se broje smrti povezane s covidom-19 i svaki od njih pokazuje da je posle aprila, kada je bio vrhunac broja umrlih, došlo do značajnog pada.

Ako gledamo samo na one koji su umrli u 28 dana otkako su pozitivni na koronavirus, broj pada za 99 posto, od skoro 1000 na dan do manje od 10.

S druge strane, od raka prostate prosečno umire 30 muškaraca, a od raka grudi 30 žena. Nijedan od ova dva podatka ne može se čuti na televiziji, za razliku od statistika o broju zaraženih i umrlih od korona virusa.

Istina, broj novozaraženih od korona virusa raste već nekoliko meseci, ali to može da se objasni i povećanim brojem testiranja.

Od početka jula, broj testova se dvostruko povećao, a više testova znači i više pozitivnih slučajeva.

Ono što je važno je da nije došlo do povećanog broja zaraženih koji su morali u bolnice.

Takođe, u poređenju sa početkom epidemije kada su žrtve bili stari, sada se zaražavaju mnogo mlađi ljudi koji su manje pogođeni, rekao je za BBC profesor Karl Henegan sa Oksforda.

Osim toga, dodao je i da virus puno manje cirkuliše jer se ljudi pridržavaju mera fizičke distance.

Osobe koje se zaraze i završe u bolnici imaju mnogo više šansi da prežive, a sada i lekari znaju bolje kako da se bore sa virusom.

Globalno gledajući, covid-19 je  uticao na svet. Od korone je preminulo više od 800.000 ljudi a zaraženo 25 miliona.

Tuberkuloza godišnje ubije uglavnom u zemljama u razvoju oko 1,5 miliona ljudi. Od nje obolevaju uglavnom siromašne i loše uhranjene osobe koje imaju slab imunološki sastav. A često je povezana i s HIV-om. Za razliku od covida-19, može se lečiti antibioticima, iako dolazi do zabrinjavajuće otpornosti na lek.

Vratimo se onda na pitanje da li je vreme za povratak u normalni život.

Ako to znači da će se deca vratiti u škole, onda je odgovor da. Dokazi upućuju da deca imaju male šanse da dobiju korona virus, a uskraćivanje obrazovanja može im značajno naštetiti.

Šta je sa nama ostalima? Nema sumnje da covid-19 može da izazove tešku kliničku sliku.

Uz to, tek sada počinjemo da saznajemo koje su potencijalno dugoročne posledice ove bolesti.

Što je netko stariji, to je rizik da oboli veći.

Iako 70-godišnji triatlonac može biti fizički zdraviji od 40-godošnjaka, statistika pokazuje da 80-godišnji muškarci imaju 500 puta više šansi da umru od korone od 20-godišnjaka.

Isto tako, daleko smo od toga da možemo da kažemo da smo savladali koronu.

Ono što nas sve zanima je šta će se dogoditi na jesen.

Iako je situacija trenutno koliko toliko ok, leto još uvek traje a respiratorni virusi tokom letnjih meseci ne cirkulišu u tolikom obimu.

Mnogo vremena provodimo napolju i velika većina se pridržava mera fizičkog distanciranja, što smanjuje širenje virusa koji je i dalje tu.

Sledeći meseci biće ključni za razumevanje transmisije kada budemo videli hoće li se ona ponovo povećati nakon povratka dece u škole i zaposlenih na poslove.

“Znamo da je na severnoj hemisferi zima vreme kada se respiratorni virusi vraćaju. Tako da ovo još nije gotovo i stvari bi mogle postati mnogo gore”, rekla je za BBC virusolog Vendi Barklej sa Imperijal koledža u Londonu.

Već sada postoje zabrinjavajući znaci koji se mogu videti u Francuskoj gde se povećava broj ne samo novozaraženih, već i bolesti povezanih sa zarazom.

U Velikoj Britaniji pak, ministar zdravstva Mat Henkok je upozorio ljude da korona nije gotova.

"Virus još uvek cirkuliše i ako ne budemo oprezni, brojevi će skočiti", rekao je on i ocenio da se treba ugledati na "švedski model" gde nikada nije uveden policijski čak a škole su ostale otvorene.

“Nije da oni nisu učinili ništa. Oni su se koncentrisali na društveno odgovornu kolektivnu akciju. To znači da su restorani ostali otvoreni, ali su ljudi primenjivali propisanu fizičku udaljenost te su se pomno i svesno pridržavali onoga što je od njih zatraženo”, rekao je.

Bilo bi korisno znati koliko je ljudi do sada razvilo imunitet na virus Sars-CoV-2. Moguće je da jedan od 10 ljudi ima razvijena antitiela.

No tu je i uloga obrambenih T-ćelija kojima je osnovni zadatak da pronađu i ubiju patogene ili zaražene ćelije.

“Pojavljuju se dokazi da neki od internih proteina za četiri sezonska virusa, koja uzrokuju običnu prehladu, mogu unakrsno reagovati s T-ćelijama, tako da bi nedavna infekcija s nekim od njih mogla biti korisna”, rekla je Barklej. I ona misli da virus neće lako nestati.

“Mislim da je Sars-CoV-2 uspešno prešao sa životnija na ljude te su šanse da se iskorijeni vrlo male. Najbolje se nadati vakcini koju bi trebalo koristiti kao i vakcinu protiv gripa", rekla je ona.

Profesorka imunologije sa Univerziteta u Edinburgu Elanor Rajli smatra da je svet ipak mnogo bolje pripremljen za drugi talas korone.

"Doći će do povećanja zaraženih ali ne očekujem da ćemo imati toliko veliki broj hospitalizovanih kao na početku. Sada znamo dovoljno da možemo da zaštitimo starije i ranjiviju populaciju, što će omogućiti ostalima da nastave da živeti svoje živote”, rekla je ona.

To znači da je odgovornost za suzbijanje zaraze na nama - fizička distanca, zaštitna maska, higijena ruku.

(Mondo/Index.hr)

MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.