TEŠKA BOLEST OD KOJE SVAKE GODINE UMRE 50 HILJADA SRBA: Kako se lečiti i sprečiti fatalni ishod u doba korone??

Kardiovaskularne bolesti u svetu ima više od 2 milijarde ljudi, a gotovo 20 miliona osoba premine od bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji oko 2 miliona ljudi ima kardiovaskularne bolesti, a svake godine više od 50 hiljada izgubi bitku sa ovim bolestima.Ova sumorna statistika, stavlja bolesti srca i krvnih sudova na vodeće mesto po oboljevanju i umiranju, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Za prethodnih 12 savetovališta, na kojima je učestvovalo više od 20 lekara i pacijenata/članova udruženja, dobijeno je gotovo 1.000 pitanja pacijenata i članova njihovih porodica, više desetina hiljada ljudi je pratilo savetovalište i pružen je veliki broj korisnih saveta i informacija.

"S obzirom na to da situacija sa korona virusom i dalje ne jenjava, udruženje i lekari nastaviće sa organizacijama online savetovališta i tokom jeseni. Planiramo da do kraja godine realizujemo još 14 online savetovališta, u sada već tradicionalnom terminu, četvrtkom u 10 sati. Želimo da o bolestima srca pričamo ne samo jednom godišnje, 29. septembra, već što češće, što više i sa što više pozitivnih, preventivnih i pravih poruka od strane lekara i pacijenata koji su preživeli infarkt, kako bismo edukovali naše sugrađane i smanjili lošu statistiku. Pored savetovališta napravili smo i aplikaciju za pacijente „Otkucaji“, koja je dostupna na digitalnim platformama (Google i Apple store) i može besplatno da se preuzme. Aplikacija je zamišljena kao sveobuhvatna pomoć pacijentima u primeni terapije i praćenju opšteg stanja. Zato pozivam sve pacijente da je preuzmu, jer sve informacije koje se upisuju mogu olakšati komunikaciju sa lekarima, a takođe lekarima bi te informacije značile u daljem lečenju i praćenju pacijenata", istakao je Ivan Tojagić, predsednik udruženja "Moja Druga Šansa".

Učesnik online savetovališta i predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije, prof. dr Goran Davidović, kardiolog u Kliničkom centru Kragujevac napominje da su savetovališta namenjena pacijentima koji su preživeli infarkt miokarda, ali i onima koji su u povećanom riziku da ga dobiju.

"Cilj nam je da građanima u vreme kada je ograničen pristup zdravstvenim ustanovama, pružimo podršku i omogućimo što bolju edukaciju o samoj bolesti, načinu lečenja, ali i o značaju promene stilova života, kako bi što bolje držali svoju bolest pod kontrolom. Dosadašnja online savetovališta pokazala su veliku potrebu za ovom vrstom komunikacije i razmene mišljenja, te stoga verujem da ćemo sa novih 14 savetovališta uspeti da pomognemo svim zainteresovanima pacijentima da prevaziđu zdravstvene probleme u ovo specifično vreme epidemije. Borba protiv kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji dugo traje i mislim da je došao trenutak da upravo promenom nivoa svesti i merama prevencije pokušamo da predupredimo veliki broj smrti od ovih bolesti, jer je to suština svega ovoga što mi danas organizujemo i o čemu pričamo", zaključio je prof. dr Davidović.

Da su savetovališta postala značajna kako za pacijente tako i lekare, pojašnjava i dr Zorica Savović, kardiolog u Kliničkom centru Kragujevac, koja je sa gledaocima uspostavila sličnu komunikaciju kao da je sa njima u ambulanti. Ona kaže da je ovakav vid komunikacije postao neophodan i prihvatljiv, jer pacijenti mogu da se pripreme i postave pitanja koja možda ni bi imali prilike da postave na pregledu u ambulanti.

"Pacijenti moraju da postave svoje ciljeve u lečenju, najpre da zadrže prohodnost stentova lekovima, da ne dozvole napredovanje ateroskleroze na drugim koronarnim sudovima i spreče sledeći infarkt, da strožije regulišu pritisak, šećer, masnoće, težinu, da se rekreiraju, paze na ishranu, budu nepušači. Kada pričamo o koronarnoj bolesti najčešće mislimo o aterosklerotičnom plaku koji će napraviti anginu (predinfarktno stanje) ili infarkt. Kad nam se u ambulantu javi uplašeni pacijent sa bolovima u grudima, prvo im objasnimo koja je verovatnoća da imaju koronarnu bolest na osnovu prisutnih faktora rizika - povišene masnoće, šećer, visok i nedovoljno lečen pritisak, gojaznost, pušenje, stres, koronarna bolest u porodici. Više faktora rizika, veća je verovatnoća da bol u grudima nastao naglo, na napor, stres, širi se prema vratu, ramenu, uz hladan znoj, zapravo predstavlja početak infarkta. Sličnu kliničku manifestaciju daje skok pritiska, želudačna kila, upala mišića. Iako u trenutku pregleda pacijent nema jasno anginozne tegobe, a ima veći broj faktora rizika treba mu razvisti svest o tome da je lako "preći" crtu ako se ozbiljno ne pozabavi svojim zdravljem", objasnila je dr Savović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.