U doba epidemije korona virusa koji je do sada usmrtio preko milion ljudi, imunitet je od ključne važnosti. Njegov zadatak jeste da štiti telo od bakterija i virusnih infekcija i zato je vrlo važno da nam odbrambeni sistem bude na najvišem nivou.
"Neprestano moramo da radimo na svom imunitetu i dok smo zdravi, a ne samo u situacijama kada se pojavi bolest. Tad može da bude kasno", poruka je dr Verice Petrović, specijaliste opšte medicine koja dodaje da imunitet može da bude urođeni (prirodni, nespecifični) i stečeni (adaptivni, specifični).
Koja je razlika?
Urođeni imunitet, prisutan u organizmu od rođenja do smrti, predrstavlja našu prirodnu barijeru. Stiče se na osnovu antitela stvorenih u organizmu majke, koji se putem krvi prenose u bebin organizam.
Stečeni imunitet u organizmu se razvija tokom života, stiče se tokom infekcija. Za razliku od urođenog, on pamti susrete sa neželjenim mikroorganizmima. Za stečeni imunitet su važni B i T limfociti, koji spadaju u bela krvna zrnca.
Šta sve utiče na slabljenje imuniteta?
"Oslabljen imunitet nije dovoljno efikasan da se bori protiv bolesti, usporavaju ga faktori koji zavise od nas samih. Na slabljenje imuniteta u najvećem broju slučajeva utiču naše loše navike, uglavnom su to: loša ishrana, stres, nedostatak sna, preteran fizički napor, nedovoljna fizička aktivnost, nedovoljan unos tečnosti, loša higijena, pušenje i konzumiranje alkohola", kaže dr Petrović.
Koji simptomi ukazuju da nam je umanjena otpornost organizma?
"Svaki organizam drugačije reaguje na promene. Narušavanje ravnoteže imuniteta ima za posledicu česte infekcije i prehlade, alergije, pa čak i maligne bolesti, hronični umor i iscrpljenost, herpes, ekscem, psorijazu, sporo zarastanje rana, suv nos, afte na sluzokoži usne duplje, gubitak apetita, opadanja kose, osećaj hladnoće."
Kako možemo da proverimo imunitet?
"Neprestano moramo da radimo na njemu i dok smo zdravi, a ne samo u situacijama kada se pojavi bolest. Pad imuniteta najizraženiji je za vreme hladnijih dana, jer naše telo troši dosta energije na zagrevanje. Ispitivanje imunološkog sistema počinje lekarskim pregledom, koji se sastoji od anamneze, kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza."
Kada u ovoj situciji treba da se javimo lekaru?
"Kada osetimo prve simptome prehlade i gripa, temperaturu, ako imamo stomačni virus, bakterijske i virusne infekcije. To posebno treba da učine hronični bolesnici sa komorbiditetima, da se obrate svom izabranom lekaru, a ne da uzimaju preventivno, na svoju ruku, antibiotike i antivirusne lekove."
Koliko je pad imuniteta opasan u doba korone?
"Za borbu protiv korona virusa jak imunitet je prva linija odbrane. U trenutku kada se ceo svet bori sa ovom pandemijom, značajno mesto zauzima i adekvatan odgovor imunog sistema. Antitela su ključni deo naše imunološke odbrane i sprečavaju virus da uđe u ćelije tela. Ali pad imuniteta stvara preduslov i za mnoge druge bolesti."
Koje bolesti utiču na pad imuniteta?
"Dugotrajne hronične bolesti, gojaznost, operacije, česte infekcije, alergije, maligne bolesti, meningitis, encefalitis, sida, hronbična bubrežna inuficijencija i druga oboljenja", zaključuje dr Petrović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Kurir Lena)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina