SAVETI ORTOPEDA ZA HODANJE PO SNEGU I LEDU: Nikako ruke u džepove, na dva mesta je najveća šansa da se okliznete!

Ortoped Danilo Jeremić uživo je na Prvoj pričao o tome koje su najčešće povrede kada pada sneg ili ima poledice. Vremenska prognoza za Srbiju predviđa "ledene" dane i velike su šanse da se okliznemo!

"Postoji više vrsta povreda, građani se najviše boje preloma, imamo uganuća, istegnuća i nagnječenja. Ligamentarne povrede nisu baš bezazlene, zaista mora da se ortopedski duže leče, i da se adekvatno sprovede fizikalna terapija i to pravovremena", rekao je on.

Da li su pacijenti u Srbiji disciplinovani kada je u pitanju oporavak nakon same povrede ili operacije koja je bila neophodna da bi ona bila sanirana?

"Zavisi, u našem narodu nije ništa crno niti belo, ima pacijenata koji zaista ispoštuju taj algoritam lečenja. U startu ortopedsko lečenje, operativno ili neoperativno. Koliko traje to lečenje, tri puta duže mora da traje fizikalna i mislim da to pacijenti uglavnom poštuju. Sve to zavisi od stava pojedinca o zdravlju", rekao je on.

Mali broj ljudi može zaista da se "zatvori" u kuću, jer moramo da izlazimo zbog posla, nabavke...

"Mi apelujemo na građane da se paze tokom zime, sneg i poledica su tu, stariji moraju više da se paze. Imaju slabiju koordinaciju pokreta, nesigurniji su i mišići su im slabiji, ne zaboravimo ni degenerativne promene zglobova. Opšti princip ponašanja nalaže zimsku obuću, čizme ili duboke cipele sa gumenim đonom, hod na ledu ili poledici je sitniji, noge su blago savijene u kolenima. Ne bi trebalo držati ruke u džepovima, zbog balansa je to veoma važno", rekao je on.

Neke površine klizavije su od drugih i tu je rizik od povrede veći.

"Posebna pažnja da se obrati na metalne ili mermerne ploče jer su posebno klizave. Ako na trotoaru ima poledice, držite se za neki vid ograde. Pokreti na širokoj osnovi, dakle oslanjanje celim stopalom, a ne peta, pa prsti, i obavezno adekvatan razmak između stopala zbog stabilnosti", rekao je on.

Ako je već kasno i shvatamo da padamo, da padamo napred ili nazad?

"Čovek ima intuiciju da ispruži ekstremitet, zbog čega su povrede ručnog zgloba skoro 50 odsto svih preloma u odraslom dobu. Obično padamo tako što noge odu napred, a mi padamo bočno. Tu se ispruže ruke, i padom na otvoreni dlan zadobijaju povredu zgloba. Oni koji ne uspeju, padaju na bok i direktno povrede karlicu ili kuk, gornji deo butne kosti..."

Ako smo već pali, nismo sigurni koliko smo se povredili, kada se javiti ortopedu, a kada "samo" staviti led i mirovati?

"Pretežno sve povrede kao prvi simptom imaju bol, onda stižu otok ili hematom. Ako je primetan deformitet, iskrivljenje i patološka pokretljivost, da osećate da nešto 'krcka' u povređenom ekstremitetu, trebalo bi da se imobiliše tvrdim predmetom, daščicom ili čak presavijenim novinama. Sačekajte pomoć! Ako je povreda kičmenog stuba ili glave, ne dirajte povređeno lice već pozovite Hitnu pomoć. I samo pomeranje takvih pacijenata može da izazove još teže posledice", rekao je on.

"Do stizanja prve pomoći ili javljanja izabranom lekaru, možemo imobilisati i hladiti povređeno mesto. Ali najbolje je javiti se lekaru ako mislimo da smo se ozbiljnije povredili", rekao je dr Jeremić.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.