KORONA JE STIGLA U SRBIJU MESEC DANA RANIJE NEGO ŠTO SE MISLILO!Srpski naučnici otkrili: Nulti pacijent umro 5. februara

Rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu, koji je objavljen 19. januara ove godine, potvrđuje da se prva dokazana smrt povezana sa korona virusom u Evropi dogodila u Srbiji, i to 5. februara prošle godine, mesec dana pre prvog zvanično zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji.

Šta je virus radio mesec dana?

Srpski lekari sada veruju da se korona virus od tog 5. februara, pa sve do prvog zvanično potvrđenog slučaja u Srbiji, 6. marta, "švercovao" neprimećen u populaciji i među lekarima kao virus običnog gripa.

"Šta je virus čekao mesec dana? Moguće je da je po neki od prvih bolesnika promakao sa dijagnozom gripa. Ima osnova da se veruje i u sklonost virusa da potiskuju jedni druge, poznatu pod nazivom interferencija. To je fenomen koji postoji na pojedinačnom nivou, pa je malo verovatno da će dete istovremeno oboleti od malih i ovčijih boginja, ali se odnosi i na populaciju. Otuda se, recimo, smenjuju epidemijski talasi infekcija disajnih organa izazvanih rinovirusima, respiratornim sincicijalnim virusima i uzročnicima gripa", objasnio je epidemilog prof. dr Zoran Radovanović pre nekoliko u autorskom tekstu za list "Danas".

Profesor Slobodan Savić sa Medicinskog fakulteta kaže da je takvih slučajeva verovatno bilo i ranije, ali da oni za sada nisu potvrđeni.

Kako je sve počelo?

"Sećamo se da se virus pojavio u decembru u Kini. U Evropi je potvrđen prvi put u Francuskoj, 24. januara, s tim što je SZO dan ranije dokazala mogućnost prenosa virusa Sars-Cov2 s čoveka na čoveka. U to vreme se kod nas nije mnogo mislilo o ovoj bolesti, jer smo imali skup u Srpskom lekarskom društvu, gde je bila puna sala ljudi bez ikakvih mera predostrožnosti", kazao je Savić u jutarnjem programu N1.

Savić je objasnio kako se dogodilo da su srpski naučnici pomislili na sumnjivi slučaj iz februara na kojem je kasnije dokazano prisustvo virusa.

"Radilo se o slučaju kod kog je u sudskoj medicini meni određeno da 7. februara radim obdukciju čoveka od 56 godina koji je umro u bolnici s neobičnom kliničkom slikom. Pet dana pre prijema u bolnicu, pacijent je imao jako visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak. Kao što smo videli, kovid ima nepredvidivu kliničku sliku: kod nekog nema simptoma uopšte, a kod nekog daje vrlo tešku klničku sliku, kao što je bio slučaj kod ovog čoveka", kaže Savić.

Pacijent je primljen u jutarnjim satima u bolničku ustanovu.

"Konstatovali su sve ove simptome i dodatnim rentgenskim snimkom utvrdili su obostrano upalu pluća i akutni respiratorni sindrom. Bolest je bila uzela toliko maha da ništa nije moglo da se učini, i nastupila je smrt", kaže Savić.

Zahtevana je bila obdukcija koja je pokazala ono što su lekari već utvrdili - da je pacijent imao tešku obostranu upalu pluća, sa akutnim resporatornim sindromom, i utvrđeno je da se radi o prirodnoj smrti.

"Ali, tada nismo mogli da pretpostavimo šta je uzročnik. Kada je počelo da se govori o koroni, kad sam pročitao više o tome, ja sam s kolegama razgovarao i rekao da mi je jako sumnjiv (stari) slučaj na kovid, ali nismo mogli da to potvrdimo. U svim obdukcijama, mi radimo kliničku toksikološku analizu. Uzimamo tri uzorka: krv, mokraću i tečnost staklastog tela, da bismo utvrdili da li je primenjena terapija bila adekvatna. Zahvaljujući tome, mi smo sačuvali uzorak tečnosti staklastog tela iz očne jabučice. To je uzorak koji mi čuvamo, biološki uzorci se čuvaju do godinu dana, nekada i duže. E, mi smo imali zamrznut uzorak staklastog tela i kada smo (naknadno) posumnjali na kovid, bila je ideja da pokušamo da iz te tečnosti izolujemo virus", objašnjava Savić.

U daljem istraživanju urađena je patohistološka analiza uzoraka koji su bili sačuvani.

Dr Stojković: Virus dokazan sa dve metode

Objašnjavajući analizu tečnosti iz oka i koliko je ona pouzdana, dr Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu kaže da tečnost staklastog tela nije prvi izvor biološkog materijala koji bi se koristio za dokazivanje novog koronavirusa.

"Praksa govori da ukoliko se mora dokazati prisustvo infektivnog agensa, tada je potrebno taj agens dokazati s dve laboratorijske metode. Mi smo ovde uradili sekvenciranje genoma novog koronavirusa klasičnom Sangerovom metodom. Secirali smo stotine nukleotida, čime se pokazalo da se stoprocentno pogađa u sekvencu s novim koronavirusom, a potom smo mi "real time" PCR metodom dokazali ponovo da se radilo o novom korona virusu", navodi Stojković.

Na pitanje da li je bilo problema da se rad objavi, dr Stojković kaže da su u junu, julu i avgustu počeli da izlaze radovi koji su isključivali mogućnost prisustva virusa u staklastom telu.

"To je nas malo pokolebalo. Ali kada su počeli da se pojavljuju rezultati, pokazalo se da kod 16 do 20 odsto pacijenata postoji i zahvaćenost staklastog tela virusom, te smo mi ponovo obratili pažnju na ovaj slučaj", priča Stojković.

Ipak, i dalje su se ustručavali da objave da je to prvi potvrđen slučaj korona virusa u Srbiji.

"Bili smo snebivljivi. Mlade kolege su imale tu želju da težište stave na činjenicu da je prvi put pokazano da virusa ima u staklastom telu, a ne da je prvi smrtni slučaj u Srbiji od kovida. Nama je iz naučnih razloga zanimljivija ta činjenica o virusu u staklastom telu", kaže dr Stojković.

Ovo otkriće i datum kada se zapravo pojavio virus u Srbiji otvara nove teme, te je epidemiolog Zoran Radovanović upitao „šta je radio virus mesec dana“.

"Jeste, ova priča je daleko od kraja i zahtevaće mnogo istraživanja u različitim oblastima medicine, epidemiologije, u mogućnostima dijagnostike. Činjenica je da su francuski naučnici, kada su se pojavili prvi slučajevi, uradili retrospektivnu istrazu i zaključili da u decembru zabeleženi neki slučajevi infekcije imaju sva obeležja kovida, ali to nije bilo moguće potvrditi, jer uzorci nisu bili sačuvani", kaže dr Savić.

U ovom slučaju, u Srbiji, to jeste bilo moguće, dodaje, upravo zbog poštovanja principa i očuvanja uzoraka.

"Zanimljivo je da smo od lekara čuli da je u toku januara (prošle godine) bilo čudnih slučajeva pneumonije koji su kasnije bili sumnjivi i njima, ali nije bilo uzoraka na osnovu kojih bi se to zaključilo. Zaključak našeg rada je da je ova infekcija vrlo opasna, da je širenje virusa nepredvidivo, da su kliničke manifestacije raznovrsne i da je velika verovatnoća da su još u januaru i kod nas i u svetu postojali slučajevi kovida, ali da njihova potvrda nije bila moguća", naglašava dr Savić.

Profesor Stojković kaže da tu nije kraj istraživanju.

"Imamo ambiciju da uradimo analizu 300 različitih uzoraka, da testiramo taj materijal na koronavirus. Otkrivanje virusa u tom materijalu tek sledi", kazao Stojković.

MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Mondo/Blic