MOĆNA SRPSKA BILJKA JE KLJUČ LEČENJA ZA 10 MILIONA LJUDI? Novo otkriće o Natalijinoj ramondi zaprepastilo nauku

Cvet Natalijina ramonda, ili srpska ramonda (Ramonda serbica), poznata je kao simbol pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu i amblem je Dana primirja. Vek kasnije, ova biljka vaskrsnica bi mogla da pomogne obolelima od Parkinsonove bolesti! Tim naših naučnika, okupljenih u projektu LEAPSyn-SCI, koji u okviru programa "Promis" finansira Fond za nauku, ima za cilj da, pomoću LEA proteina akumuliranih u listovima ramonde tokom suše, smanji agregaciju-sinukleina, što se smatra jednim od početnih koraka razvoja neurodegenerativnih oboljenja, i na taj način promoviše razvoj potpuno novih strategija za lečenje Parkinsonove bolesti. Prvi put će biti proizvedeni LEA proteini iz srpske ramonde.

Ona ističe da, uprkos značajnim ulaganjima proteklih decenija na globalnom nivou, uzrok nastanka ove bolesti još nije u potpunosti razjašnjen i leka za nju nema. Postojeći terapijski pristupi se uglavnom odnose na ublažavanje posledica i lečenje simptoma. Trenutne strategije za razvoj lekova su zasnovane ili na pronalaženju malih molekula koji bi mogli da utiču na agregiranje - sinukleina ili na imunoterapiji i autofagiji proteinskih agregata.

Dr Vidović navodi da je Parkinsonova bolest, nakon Alchajmerove bolesti, drugi najčešći i neizlečivi neurodegenerativni poremećaj. Procenjuje se da je u svetu trenutno više od 10 miliona obolelih, dok je u Srbiji, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje u 2019. godini, registrovano oko 14.000 pacijenata sa ovom dijagnozom.

"Za Parkinsonovu bolest karakterističan je smanjen broj moždanih ćelija koje proizvode dopamin, neurotransmiter koji ima značajnu ulogu u regulisanju finih pokreta, što dovodi do usporenog kretanja, premora i otežanog održavanja ravnoteže. Razlog smanjenog broja ovih ćelija jeste njihovo odumiranje usled progresivnog nagomilavanja agregiranih jedinica proteina alfa-sinukleina u fibrile, tzv. Levijeva tela. Procesi koji pokreću agregaciju alfa-sinukleina još uvek nisu u potpunosti poznati", dodaje ona.

"Pristup koji koristimo je zaista inovativan i otvara novu dimenziju u razvijanju terapeutskih pristupa za dizajniranje terapije protiv Parkinsonove bolesti. LEA proteini iz određenih organizama, sposobnih da prežive periode bez vode su već proizvedeni biotehnološkim metodama. Arabidopsis thaliana je prva biljka sa sekvenciranim genomom, koja je postala model za ispitivanja različitih biljnih funkcija. Međutim, još uvek nije proizveden biljni LEA protein, za koji je pokazano da se pojačano proizvodi tokom dehidracije. Mi po prvi put proizvodimo LEA proteine iz srpske ramonde", rekla je dr Vidović.

Doktorka naglašava da je potencijal LEA proteina da spreči agregaciju alfa sinukleina potpuno neistražen i prvi put predložen projektom srpskih naučnika. Zato je potrebno da se najpre ispita interakcija ova dva proteina, pod zadatim eksperimentalnim uslovima. Po završetku ove faze, koja ujedno predstavlja i ispunjenje glavnog cilja projekta, otvoriće se mogućnost za testiranje na veštačkim sistemima i kulturama ćelija. Nakon potvrde uspešnosti ovog koraka, u saradnji sa neurofiziolozima i lekarima, biće predložen razvoj novih strategija za lečenje obolelih od Parkinsonove bolesti.

"Naš tim je do sada definisao sekvence gena koji kodiraju LEA proteine iz ramonde. Naprednim analitičkim metodama identifikovani su LEA proteini, koji su povišeno prisutni u dehidriranim-suvim listovima ramonde. Na pragu smo da integrišemo ulogu ovih LEA proteina u ukupan zaštitni odgovor ramonde na dehidraciju. Trenutno se bavimo proizvodnjom rekombinantnih LEA proteina pomoću bakterijskih ćelija u koje smo 'uneli' gen iz ramonde. Takođe, bioinformatički deo našeg tima se bavi modelovanjem i predviđanjem interakcija između LEA proteina i alfa sinukleina", ističe ona.

Pored dr Marije Vidović, u timu je i Strahinja Stevanović, doktorand Farmaceutskog fakulteta, zaposlen na Institutu za molekularnu genetiku i genetski inženjering. Sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja su Sonja Milić Komić, doktor hemije, i Sonja Veljović Jovanović, doktor fiziologije biljaka. U naučnom timu je dr Jelena Radosavljević, docent Hemijskog fakulteta, i Nataša Kilibarda, doktorka veterine zaposlena na Univerzitetu "Singidunum". Pošto proizvedu dovoljnu količinu LEA proteina, tim će započeti eksperimentalno testiranje sa alfa sinukleinom, koje će se obavljti pod uslovima koji su predviđeni modelovanjem.

Ova biljka, nadaleko poznata po svojoj lepoti, dobila je ime po kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića. Pošto je kralj voleo da boravi u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije, s kraljem i kraljicom uvek je putovao i dr Sava Petrović, dvorski lekar. Šetajući okolinom Niša, uočio je još jednu vrstu ove biljke i dao joj ime niška ramonda. Međutim, očaran kraljičinom lepotom, dvorski lekar promenio je cvetu ime u - Natalijina ramonda. Iako je biljku otkrio dr Sava Petrović 1884. godine, u botaniku i literaturu je prvi uveo Josif Pančić.

Vaskrsnica raste samo u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj, ugrožena je vrsta zaštićena. Narod je zove i vaskršnjim cvetom, jer i kad je osušena oživi, a cveta baš za Vaskrs.

(MONDO/Večernje novosti)