IMUNITET KOJI TRAJE GODINAMA, ILI NOVA DOZA NA SVAKIH 6 MESECI: Srpski stručnjaci odgovorili na pitanje koje sve zanima

Otkako je počela vakcinacija protiv korona virusa, mnogi se pitaju da li će se primati i treća doza, i ako da, nakon koliko? Ova tema je nešto o čemu se naveliko raspravlja od kada je ceo svet ušao u proces masovne vakcinacije. Prve studije o imunitetu na srednje-duge nastale su godinu dana nakon izbijanja pandemije.

"O tome trenutno ne možemo ništa znati. Razlog je jednostavan, nije još uvek prošlo tih šest meseci od kada je vakcina počela da se daje da bismo znali koliko imunitet zapravo traje", kaže imunolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu u penziji dr Borislav Kamenov.

Sa njim se slaže i virusolog dr Ana Gligić koja apostrofira da bi za konačan odgovor ipak trebalo malo pričekati.

"Saradnica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) Marija Gnjatović prati upravo kako se ponašaju antitela nakon primanja vakcine. Za sada prati uzorak od 10.000 seruma. Trenutno nema konkretnih dokaza, jer nije prošlo dovoljno vremena, ali njen dosadašnji zaključak je da antitela mogu da traju šest meseci do godinu dana", objašnjava doktorka Gligić i dodaje da na osnovu visine antitela dr Gnjatović smatra da većina vakcina daje dobar dug imunski odgovor - i do godinu dana.

Ono oko čega se slažu oba naša sagovornika je činjenica da bi postojao veliki problem ako bi dejstvo vakcine trajalo ispod šest meseci.

"To bi pokazalo da vakcina nije trajno rešenje. Sa druge strane to povlači i neke druge stvari. Potrebna je velika organizacija, mnogo lekara, osoblja da bi se imunizacija celog stanovništva vršila tako često. Drugo, ljudima je generalno poljuljano poverenje u vezi sa vakcinama, pa bi tako nešto verovatno dodatno uticalo", objašnjava dr Kamenov.

Ipak, postavlja se pitanje, šta ako do vakcinacije na šest meseci ili godinu dana ipak bude moralo doći i ako korona ostane deo našeg života?

"Moraćemo tome da se prilagodimo. I same vakcine će se prilgoditi. Osnovno je pitanje na koliko mutacija vakcine reaguju. Moguće je da će se dešavati jednako kao i sa virusom gripa, pa će se vakcine iz sezone u sezonu nadograđivati komponentama nove mutacije, pa možemo imati petovalentnu, šestovalentnu vakcinu u narednim godinama", naglašava dr Gligić.

Ipak, na pitanje da li je realno da tolike mutacije pokrije vakcina, dr Gligić kaže da za sada imamo samo tri značajnija soja koja mogu da prave problem.

Antitela kod "Fajzerove" vakcine se najbrže stvaraju. Vrlo brzo posle prve doze dostižu visok nivo, a to se onda i povećava nakon druge doze. Svoj maksimum dostižu posle 10 dana od druge doze.

"Međutim, iako se količina antitela brzo povećava ispostavilo se da relativno brzo i pada. Grafički se to može predstaviti kao kupa ili vulkan. Međutim, 'Fajzer' je i sam rekao da vakcina pored antitela stvara i celularni imunitet. To su ćelije pamćenja koje, i kada antitela počnu da padaju, u nekom ponovnom kontaktu ili infekciji sa virusom, omogućavaju brzo pravljenje dodatnih količina antitela i vrlo brzo podizanje njihovog nivoa. To znači da antitela nisu jedini vid zaštite", kaže virusolog dr Milanko Šekler.

Kod "Sputnjika V" i "Astra Zeneke" i antitela, pak, sporije rastu, ali i duže se zadržavaju.

"Proizvođači ruske vakcine su naveli da će vakcina štititi 15 meseci, pa možda čak i do dve godine. Sa druge strane, kineska vakcina sporije postiže antitela, ali stimuliše ceo imuni sistem klasičnim načinom, najpribližnijim prirodnoj infekciji i pokazala se da u praksi štiti vrlo dobro. Tako da kada se sve uzme u obzir, nisam baš siguran da će biti neophodno da tako brzo primimo treću dozu, pa ni da se vakcinišemo na godinu dana", kaže Šekler.

Pogledajte i MONDO emisiju "Margine" o vakcinama!

MONDO vas poziva da držite distancu, nosite masku i izbegavate okupljanja. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.

(MONDO/Blic)