Nedavno su stručnjaci ukazali na veliku grešku koji mnogi prave kada vrše veliku nuždu, a koja im može naškoditi zdravlju. A da li postoji "pravilan" način uriniranja?

Statistike pokazuju da svega jedna trećina muškaraca na svetu obriše polni organ nakon uriniranja. Najveći broj pripadnika jačeg pola samo "otrese" urin sa organa kad obavi posao i vrati ga nazad u gaće. A koji od ova dva metoda je "zdraviji"? Na koji način je bolje rešiti se urina na polnom organu?

Urin koji se zadrži na glaviću penisa može izazove brojne komplikacije - pojavu bakterija, pa i uretritis, a posebno su ugroženi neobrezani. Uretritis je zapaljenje mokraćnog kanala koji se nalazi u penisu, a koje uzrokuju bakterije. Ovi "napadači" dolaze u mokraćni kanal iz spoljašnje sredine i mogu da se se prošire na bešiku i prostatu, što za posledicu ima pojavu prostatitisa i cistitisa. Takođe, ovo stanje se javlja i kao posledica uvećane prostate kod muškaraca starijih od 40 godina.

Alek Štanšluger, direktor urologije u njujorškoj specijalističkoj klinici navodi da postoji i treći način da se otkoloni višak urina, a kojem manji broj muškaraca pribegava - vrši se pritisak na vrh penisa ili perineum kako kako bi se istisnuo preostali urin iz uretre. Međutim, iako je ovaj metod odobren od strane medicinske zajednice, ne pomaže da se uklone poslednje preostale kapi koje su ostale u samom vrhu penisa. Osim toga, dodaje Štanšluger, muškarci kojima je ovaj način potreban, "verovatno pate od urinarnih problema koji mogu da se leče".

Po rečima urologa i metod brisanja toalet papirom i "otresanja" su jednako efikasni, a oba imaju svoje prednosti i mane.

Brisanje polnog organa može da dovede do toga da se na njemu zadrže mikroskopski delovi toalet papira a koji mogu da izazovu  crvenilo. Od ove pojave su u posebnom riziku neobrezani muškarci koji imaju veće predispozicije za pojavu infekcija.

S druge strane, "otresanje" organa često pravi nered u toaletu, koliko god da se muškarac trudi da bude "precizan".

"I jedan i drugi metod imaju svoje prednosti i mane i generalno ne postoji čvrsta preporuka u smislu koji je bolji", zaključuje Štanšluger i dodaje:

"Sve dok se održava optimalna higijena i svakodnevno se opere područje sapunom i vodom, rizici su minimalni."