ZIMSKA HRANA BRANI TELO OD VIRUSA - Šta se desi u organizmu kada 2 nedelje uzimate turšiju, kuvano vino i suvo voće!

Kada se turšija, kuvani paradajz, kiseli kupus, cvekla i kompot pripreme na pravi način i redovno konzumiraju u periodu od najmanje dve nedelje, organizam može da ojača dovoljno da se odbrani od virusa, kažu za MONDO poznati nutricionisti. 

KISELI KUPUS TRI PUTA NEDELJNO

Kiseli kupus koji jedemo tokom zime može da bude čak i zdraviji nego svež, pa se ova zimska namirnica smatra veoma korisnom, kaže naša sagovornica Marija Kovačević, nutricionista. 

“Kiseli kupus treba da se jede minimum tri puta nedeljno, kako bi se poboljšalo zdravlje. Ovo povrće sadrži vitamin C koji jača imunitet i sprečava razvoj bolesti. Ukoliko ste već prehlađeni, kiseli kupus može da pomogne u lečenju, smiri kašalj i da deluje kao antiseptik, koji sprečava širenje upale", kaže za MONDO nutricionista Marija Kovačević. 

Za razliku od svežeg, kiseli kupus prolazi kroz proces fermentacije, pri čemu se podstiče rast korisnih probiotika.

“Zbog toga kiseli kupus tokom zime može da učini čudo za zdravlje, ali i pomogne stomaku da lakše apsorbuje vitamine i minerale iz ostale hrane. Istovremeno, smanjuje rizik od razvoja infekcija, kako disajnih, tako i mokraćnih puteva", objašnjava ona. 

KUVANO VINO IMA ANTIOKSIDANSE

Osim što prija i zagreva tokom hladnih dana, kuvano crno vino može da prevenira i pomogne u lečenju senzonskih prehlada. 

“Ovaj napitak se pije tokom zime zato što je ukusan, a istovremeno i zdrav. Kada se priprema na odgovarajući način, bez predugog kuvanja, vino čuva antioksidanse koji sprečavaju upalne procese u telu. Takođe, najbolje je da se kuvano vino pije uz zdrave začine, kao što su cimet, pomorandža i đumbir", kaže nutricionista. 

TURŠIJA I KOMPOT SU PRIRODNI PROBIOTICI

Turšija može da pomogne organizmu da "pregura" zimu, jer je zapravo lakša za varenje nego sveže povrće, kažu stručnjaci za ishranu. 

"Kada nema previše soli i konzervanasa, turšija je dobar izbor tokom zime i predstavlja prirodan probiotik. Proces kiseljenja turšije omogućava da se u njoj zadrže svi dobri vitamini i minerali koji se nalaze u povrću. Fermentisana hrana nastala prirodnim vrenjem sadrži enzime, vitamine i korisne bakterije koje pomažu varenje i bore se protiv kancera", kaže Marija Kovačević. 

Isto važi I za kompote koji su domaći i nemaju mnogo šećera, dodaje ona. 

"To se naročito odnosi na kompote od suvog voća, naročito šljive. U kompotima u koje se ne dodaje previše šećera mogu da se nađu korisni sastojci kao što su vitamini, gvožđe, cink i sastojci koji nam jačaju telo iznutra", objašnjava naša sagovornica. 

KUVANI PARADAZ I CVEKLA PRAVA ZIMSKA HRANA

Paradajz ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo, dok pojedini nutriconisti smatraju da kuvani paradajz ima veći nutritivni značaj od svežeg.

"Kod kuvanog paradajza gube se značajne količine vitamina C. ali se povećava sadržaj likopena, koji je jak antioksidans. Kuvani paradajz neutralizuje slobodne radikale, samo treba voditi računa da se ne dodaje previše konzervansa i da se paradazjz ne kuva predugo", kaže Marija Kovačević. 

Osim paradajza, cvekla je povrće koje se zimi najčešće jede ukiseljena u teglama. Poznata je kao moćno sredstvo za imunitet i krvnu sliku.

“Puna je vitamina, magnezijuma, gvožđa, selena i joda. Kada je redovno koristimo, ne samo što će pomoći da sačuvamo zdravlje tokom zimskih meseci, već će nam na duže staze poboljšati stanje krvnih sudova i srca”, kaže nutricionista. 

SEMENKE I ZAČINI

Važan dodatak voću i povrću koje jedemo tokom zime jesu semenke, orašasti plodovi i začini, kaže naša sagovornica.

“Semenke bundeve i suncokreta, zatim orašasti plodovi koji sadrže cink i vitamine, tokom zime su često od presudne važnosti. Umesto suplemenata cinka, najbolje je jesti ga u prirodnom obliku, a to su orasi. U jela koja spremamo za ručak, što češće treba dodavati crni biber, kurkumu, beli luk i đumbir, koji su moćna sredstva za borbu protiv prehlade", kaže ona.