"Ovo nisam gotovo nikome ispričala. Osim mojih prijateljica, vi ste prvi ljudi koji ovo slušate", počinje svoju ispovest Zagrepčanka Suzana Rešetar koja je prošla kroz pakao u drugoj trudnoći, kada je izgubila bebu. Sedi na kauču u svom domu. Kraj nje su slike sa ultrazvuka nastale pre nekoliko godina. Na njima je njena nerođena beba. Morala je da je pobaci u petom mesecu trudnoće.
Suzana Rešetar već ima jedno dete, sina Ivana, dečaka s autizmom. Ne želi da njen sin čuje šta joj se desilo, i priča tiho, gledajući u pod.
"Zatrudnela sam pre dve godine. Iz jedne normalne, planirane i željene trudnoće došlo je do teške malformacije ploda. Saznali smo da s detetom nešto nije u redu na redovnom pregledu u 12. nedelji trudnoće. Uočeno je da devojčica na vratu ima veliku vodenu cistu, što je potencijalno značilo da su u pitanju hromozomske anomalije. Doktor mi je odmah dao do znanja da situacija nije dobra. Trebalo je da se urade dodatni testove i uputio me je u bolnicu. Nalaz je pokazao da devojčica ima Edvardsov sindrom, i to 94 odsto", priča Suzana za portal 24sata.hr.
Radi se o retkoj bolesti, višku osamnaestog hromozoma.
"Koliko znam, u Hrvatskoj ne postoje takva deca da su preživela. Bilo je par slučajeva i nespojivi su sa životom. Ako se i rode, imaju velike teškoće i ne požive drugo. Pate", kaže i dodaje da je u bolnici naišla na divnu doktorku.
"Okrenula je ekran od mene da ne vidim koliko su velike malformacije. Rekla mi je, Suzana, jako mi je žao, ali ovo jednostavno nije spojivo sa životom. Prevelike su teškoće koje bi dete imalo da se rodi, ako bi uopšte izdržalo do kraja trudnoće. Sama ta trudnoća je opasna i za majku. Pitala sam, hoćete li mi reći šta je detetu. Htela je da me poštedi, da ne vidim tu sliku na ultrazvuku. Rekla mi je da joj je trbušna šupljina otvorena. Srce joj je bilo u dijafragmi. Nožice su joj... Srce je kucalo. Pitala sam šta da radim. Rekla je da imam dve opcije. Ili da pustim da dete umre u meni, što je vrlo opasno jer porođaj verovatno neće dočekati. Ili prekid trudnoće. Nisam mogla da dođem sebi. Bilo mi je loše. Rekla sam da ne želim da prekinem. Rekla sam da ću da rodim. Znala je da imam dete s autizmom. Rekla mi je da mislim na sebe i na dete koje imam kod kuće", priča Suzana.
Jeziva odluka
Doktorka joj je objasnila da, ako želi prekid, mora da postupi po zakonu iz 1978. godine. Mora da podnese zahtev i čeka.
"Otišla sam kući. Porazgovarala s mužem. Bila sam uverena da ću roditi. I da će ona izdržati. Čuješ na ultrazvuku kucanje srca svog deteta. I znaš da je ono živo. Ali znaš da je nespojivo sa životom. Da neće dočekati... To je najgori osećaj koji jedna žena može da doživi. Strah, krivica, neizvesnost... Što ako stvarno odlučim da prekinem trudnoću? Nije moguće da ću ubiti vlastito dete. To su osećanja s kojima se i dan danas nosim i borim", nastavlja kroz suze.
Ipak, odlučili su se na prekid. Kaže da su hteli da smanje agoniju bebi. Predala je zahtev. Obavila administraciju. Zaokružila sve što je morala. Zahtev je "prošao" i Suzana je primljena u bolnicu. Sobu je delila se ženama koje su operisane od raznih karcinoma, a bilao je i onih koje su se oporavljale i od spontanih pobačaja, ali i porođaja. Tek tada je krenulo najgore.
"Čekanje je bilo užasno. Nosiš to dete u sebi, a znaš da ga nećeš videti. Imati. Nositi u rukama. Da nema planova o kupovini kolica, ko će biti krštena kuma i takve stvari. Ležala sam u krevetu i čekala da dođu nalazi krvi. Proces se pokrene medikamentima. Kad sam išla na toalet, sestra me upozorila da ne idem sama, da se ne tuširam sama. Da zovem njih. Kasnije sam saznala razlog", nastavlja Suzana.
Početak pakla
"Počneš da krvariš. Dobiješ jednu tabletu uveče i nakon par sati ti daju drugu. Ispod tebe stave podmetač za prematanje beba. Ležiš i čekaš da lekovi počnu da deluju. Krvarenje postaje sve veće i veće. Uskoro ne možeš sam u toalet, prate te, imaš vrtoglavice. Sestra je u jednom trenutku došla da proveriti kako sam. Kroz suze sam pitala zašto me toliko boli. Samo me pogladila i pitala jesam li već rodila. Rekla sam da jesam. I onda je ona rekla: Sve znate. Daju ti infuziju i lek protiv bolova. Levom rukom sam bila spojena na infuziju, a s druge strane sam preko kreveta povraćala po podu. Tu je sve vreme bila mlada majka koja je u šoku gledala. Bila je i devojka koja je imala spontani pobačaj. Nisu mogle da mi pomognu, samo su zvale sestre", opisuje svoj užas Suzana.
"Sestra je došla, otkrila čaršaf pogledala i prekrila. Sve je bilo puno krvi. Zvala je doktorku. Došla je, videla sve. Rekla da malo podignem zadnjicu. Dizala sam se, ona me stalno spuštala. U jednom trenutku sam mislila da sam umrla koliko mi je bilo loše. Sve oko mene je bilo belo. Jedna sestra me sve vreme milovala po glavi. Samo sam molila Boga da prestane, da završi. U jednom trenu je doktorka dala znak sestri. Ona je donela 'bubrežnjak', onu posudu. U to je stavila moje dete. Doktorka je samo rekla: formaldehid i patologija. Sestra mi je skinula spavaćicu i veš. Videla sam u jednom trenutku da time skuplja ostatke. Katastrofalan prizor. Nemaju osnovne stvari u bolnici. Doktorka me je uhvatila za ruku, rekla mi da sam hrabra i da će sve biti u redu. Izvinjavala mi se što se to dogodilo u bolničkoj sobi, na krevetu, na podmetaču za bebe, što sam videla da su dete stavili u 'bubrežnjak'... Samo je ponavljala da joj je žao. Videlo se da joj je vidno neprijatno. Dali su mi sredstvo za smirenje. Zaspala sam", priča Suzana.
"Iznad prozora sobe je sala za porođaje. Izbrojala sam da se te večeri kad sam bila pripremana rodilo 27 dece. Svaki plač sam ispratila", pričala je kroz suze.
"Sediš na krevetu, na čaršafu su još tragovi krvi, i gledaš cimerke. Jedna doji dete, druga spava jer ujutro mora da doji. Iznad glave ti je otvoren prozor. Slušaš plač dece u sali za porođaj. Nema nikoga da ti dođe i kaže da će sve biti u redu. Čekaš jutro i čistačicu koja te pita hoćeš li čaj. U njoj vidiš sve. Doktora nema, u salama su ili na porođajima. Love ih sestre po odeljenju. Sestre rade 500 poslova. Ostavljen si i čekaš da te puste kući", kaže Suzana i dodaje da je odlučila da progovori o svom paklenom iskustvu jer ne želi da nijedna žena doživo ono što i ona.
"Želim da svaka žena kojoj se dogodi ovakva tragedija bude tretirana kao ljudsko biće", zaključuje.
MONDO
Teodosić promašio pobedu u Pioniru: Zvezda imala "+14" pa ispustila šampiona Evrope
Završena akcija spašavanja u Novom Sadu - 14 poginulih, troje povređenih, obratio se i Vučić
Crvena zvezda oštećena? Isplivao snimak sporne situacije: Ovako je PAO poveo, a sudije previdele jedan detalj!
"Da se rekonstruisala nadstrešnica, ovo se ne bi desilo": Vesić najavio da će utvrditi ko je stavljao pečate i potpise
Crvena zvezda i Partizan izvan plej-of zone: Ovako izgleda tabela Evrolige posle sedam kola