Dok oko 2.000 ljudi u Srbiji čeka transplantaciju, prošle godine je urađen jednocifren broj zahvata koji spasavaju život. Pored epidemijske situacije, osnovni razlog je što rodbina teško pristaje da donira organe svojih bližnjih. Marina ima 36 godina i, zahvaljujući majci koja joj je donirala bubreg dobila je šansu za dug i kvalitetan život posle godinu dana na dijalizi.

Donorka bubrega, Marinina majka, Blagica Đorđević kaže da nije ni minut razmišljala kada je odlučila da donira bubreg.

"Kad je to javila, bila je zdravo dete, kad je javila, ja sam rekla ne znam koliko sam ja zdrava, da se proverim i odmah joj dajem bubreg", rekla je Blagica. Složena operacija transplantacije bubrega izvedena je u dve sale. Radio je multidisciplinarni tim sa 30 lekara i sestara. I primalac i donorka su u dobrom su stanju.

"Bilo je teško dok sam bila na peritonealnoj dijalizi, bio je zamor i sve što prati to. Želim da zahvalim i čestitam timu sa nefrologije, sa kardiohirurgije i da kažem mami da je puno volim i hvala joj za još jedan novi život", rekla je Marina Stanković iz Aleksinca. Sada, kaže, može da pravi planove za budućnost. Korak po korak.

marina kojoj je majka donirala bubreg
RTS/screenshot 

"Bubrežna funkcija je potpuno oporavljena, poslednji nalaz kreatinina je 114 i to je referentna vrednost za svaku normalnu funkciju bubrega", kaže doc. dr Branka Mitić, direktorka Klinike za nefrologiju UKC Niš.

Posle duže pauze u Nišu su, u uslovima epidemije, za mesec dana urađene dve transplantacije. Ovo je druga transplantacija ove godine u niškom kliničkom centru, dok je prošle godine urađena jedna, i to posle pauze od godinu i po dana zbog epidemijskih rizika. U sva tri slučaja reč je o živim srodničkim transplantacijama bubrega. Kadaveričnih transplantacija, sa donora koji su doživeli moždanu smrt, gotovo da nema, jer rodbina i dalje retko daje pristanak, i to je glavni razlog za mali broj transplantacija.

"Država je uložila ozbiljna sredstva u program transplantacije, tako da ne zavisi ništa od bilo kakvih donacija, ali uz pomoć donacija obezbeđujemo bržu identifikaciju ovakvih pacijenata i možemo izbeći upućivanje genetskog materijala prema drugim centrima u Srbiji", kaže prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš.

Samo na transplantaciju bubrega u Srbiji čeka više od 700 ljudi.

(MONDO/RTS)