OVE 4 OPASNE BOLESTI VAS VREBAJU ČIM PADNE TEMPERATURA! I nepravilno grejanje može da ih izazove - evo šta vam je ČINITI

Osim virusa i bakterija koji ovih dana kruže u kolektivima, neke bolesti i prehlade možete da zaradite zbog hladnog vremena. I to iz jednog prostog razloga!

Nagle promene temperature izazivaju toplotni stres za telo, te ono mora više da "radi" da bi održalo svoju konstantnu temperaturu. Istraživanja su pokazala da ovo povećava pojavu krvnih ugrušaka tokom zime. Autori studije, iz bolnice u Nici, u Francuskoj, ukazuju na to da bi infekcije respiratornog trakta tokom zime mogle da učine ljude podložnijim krvnim ugrušcima, kao i sužavanju krvnih sudova.

Ovo su znaci krvnih ugrušaka:

• bol ili osetljivost
• otok
• koža koja je topla na dodir
• crvenilo ili promena boje kože

2. Grip

Sezona gripa u Srbiji je uveliko počela, a poznato je da se on pojačava sa dolaskom hladnog vremena. Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja. Nakon što virus zarazi čoveka, potrebno je 1-2 dana do pojavljivanja simptoma kao što su temperatura, glavobolja, suvi kašalj, začepljen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost tela.

Grip se pogoršava u zimskim mesecima, a hladno vreme može da pogorša njegove simptome uobičajene koji su veoma slični simptomima veoma teške prehlade, što uključuje i temperaturu iznad 38 stepeni Celzijusa.

3. Astma

Hladno vreme je posebno opasno za ljude koji boluju od astme. Pre svega jer niske temeprature, prehlada i grip, vlaga i buđ mogu da izazazu napade astme, pa i da dovedu do gušenja. Obično se tada javlja upala disajnih puteva, kašalj, psikanje u grudima i otežano disanje. Zato je važno da asmatičari uvek sa sobom nose inhalator, odn. pumpicu i šal, a koji će da zagreje hladan vazduh pre nego što ga udahnete. Takođe, nek izbegavaju neuredne, hladne i vlažne prostorije.

4. Srčani udar

Ljudi koji su izloženi hladnom vremenu imaju veću verovatnoću da dožive srčani udar, pokazala je nedavna studija. Istraživači iz Švedske sa Univerziteta Lund u Švedskoj otkrili su da je prosečan broj srčanih udara dnevno bio značajno veći kada je vreme bilo hladno u odnosu na toplo vreme.

Smatra se da je rizik od srčanog udara veći po hladnom vremenu jer telo reaguje na hladnoću ograničavanjem površinskih krvnih sudova. Ovo smanjuje toplinu kože i povećava protok krvi kroz arterije. Telo takođe počinje da drhti, a broj otkucaja srca se povećava da bi vas zagrejao.

(MONDO)