Ne živimo da bismo jeli, već jedemo da bismo živeli - poslovica je koju svi znaju ali je se malo ko pridržava, a zaista je istinita.
Pravilnom ishranom se može usporiti starenje organizma, zaštiti od mnogih bolesti, kao i umanjiti rizik od naslednih genetskih oboljenja. Brojnim nutricionističkim istraživanjima je ustanovljno koje namirnice mogu da vam promene život, na bolje naravno.
To su: riba, lisnato povrće, paradjz, jaja, mlečni proizvodi, krompir i šumsko voće.
Pravilnom ishranom se može usporiti starenje organizma, zaštiti od mnogih bolesti, kao i umanjiti rizik od naslednih genetskih oboljenja. Brojnim nutricionističkim istraživanjima je ustanovljno koje namirnice mogu da vam promene život, na bolje naravno.
To su: riba, lisnato povrće, paradjz, jaja, mlečni proizvodi, krompir i šumsko voće.
Šumsko voće
Jagode, borovnice, kupine, maline, ribizle i sve ostale male crvenkaste bobice pravi su užitak za organizam.
Možete ih jesti same, ili sa nemasnim jogurtom.
Šumsko voće je najbolje brati direktno u prirodi, ali ne pored puta jer su tu zagadjene izduvnim gasovima iz automobila. Ovo voće sadrži mnogo betakarotena (od kojeg telo dobija vitamin A) koji je sprečava nastanak proširenih vena, ali i antioksidantima koji poboljšavaju vid, a kožu održavaju elastičnom.
Takodje, ovo voće je nisko kalorično i odlično je umesto deserta ako ste na dijeti.
Pažnja - ako patite od zatvora onda ne jedite mnogo ovog voća odjednom već ga žvaćite duže.
Možete ih jesti same, ili sa nemasnim jogurtom.
Šumsko voće je najbolje brati direktno u prirodi, ali ne pored puta jer su tu zagadjene izduvnim gasovima iz automobila. Ovo voće sadrži mnogo betakarotena (od kojeg telo dobija vitamin A) koji je sprečava nastanak proširenih vena, ali i antioksidantima koji poboljšavaju vid, a kožu održavaju elastičnom.
Takodje, ovo voće je nisko kalorično i odlično je umesto deserta ako ste na dijeti.
Pažnja - ako patite od zatvora onda ne jedite mnogo ovog voća odjednom već ga žvaćite duže.
Koštunjavo voće
Orasi, lešnik, badem i kestenje spadaju u najbolje izvore minerala. Bogati su magnezijumom koji reguliše aktivnost mišića i nervnog sistema.
Koštunjavo voće sadrži mangan koji je dobar za kosti i zube, kao i selen, bakar i cink koji suzbija slobodne radikale koji su najodgovorniji za starenje organizma.
Redovno uzimanje ovih namirnica savetuje se ljudima koji se bave sportom i napornim telesnim radom, jer oni znojenjem gube mnoge minerale važne za funkciju mišićnog tkiva.
Orasi i bademi su posebno dobri za žene u menopauzi jer ublažavaju tegobe poput suve kože i naglih promena raspoloženja, a pomažu i kod osteoporoze.
Pažnja - ako imate problema s viškom koligrama sebi možete dozvoliti tek jedan orah ili dva badema nedeljno jer 100 g lešnika sadrži 700 kalorija.
Koštunjavo voće sadrži mangan koji je dobar za kosti i zube, kao i selen, bakar i cink koji suzbija slobodne radikale koji su najodgovorniji za starenje organizma.
Redovno uzimanje ovih namirnica savetuje se ljudima koji se bave sportom i napornim telesnim radom, jer oni znojenjem gube mnoge minerale važne za funkciju mišićnog tkiva.
Orasi i bademi su posebno dobri za žene u menopauzi jer ublažavaju tegobe poput suve kože i naglih promena raspoloženja, a pomažu i kod osteoporoze.
Pažnja - ako imate problema s viškom koligrama sebi možete dozvoliti tek jedan orah ili dva badema nedeljno jer 100 g lešnika sadrži 700 kalorija.
Zeleno povrće
Spanać, zelje, blitva i salata moraju vam što češće biti na tanjiru.
Zahvaljujući obilju vlakana pospešuju varenje, a sadrže i kalcijum (jača zube i kosti), kalijum (reguliše krvni pritisak) gvoždje i folnu kiselinu koji utiču na stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Ove se namirnice posebno preporučuju u trudnoći jer folna kiselina smanjuje urodjene anomalije ploda.
Pažnja - osobe koje pate dijareje trebalo bi da ograniče unos zelenog povrća jer ono ima blago laksativno svojstvo.
Zahvaljujući obilju vlakana pospešuju varenje, a sadrže i kalcijum (jača zube i kosti), kalijum (reguliše krvni pritisak) gvoždje i folnu kiselinu koji utiču na stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Ove se namirnice posebno preporučuju u trudnoći jer folna kiselina smanjuje urodjene anomalije ploda.
Pažnja - osobe koje pate dijareje trebalo bi da ograniče unos zelenog povrća jer ono ima blago laksativno svojstvo.
Mahunasto povrće
Grašak, boranija i pasulj bogati su belančevinama koje pomažu stvaranju i održavanju tkiva. Za razliku od mesa, posebno crvenog koje je, takodje, izvor belnčevina, mahunarke ne uzrokuju procese truljenja koji povećavaju opasnost od zloćudnog tumora debelog creva.
Mahunarke sadrže i gvoždje i folnu kiselinu koji su važni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. U njima ima i magnezijuma i vitamina B, koji suzbijaju aktivnost slobodnih radikala.
Pažnja – ako imate problema sa hemoroidima izbegavajte ove nemairnice jer su teške za varenje i pospešuju stvaranje gasova i grčeva u stomaku.
Mahunarke sadrže i gvoždje i folnu kiselinu koji su važni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. U njima ima i magnezijuma i vitamina B, koji suzbijaju aktivnost slobodnih radikala.
Pažnja – ako imate problema sa hemoroidima izbegavajte ove nemairnice jer su teške za varenje i pospešuju stvaranje gasova i grčeva u stomaku.
Paradajz
U botaničkom smislu paradjz je voće, ali s obzirom na to da paradjz nije sladak, već ima kiselo-slan ukus, koristi se kao povrće. Bogat je betakarotenom koji se u organizmu pretvara u vitamin A, koristan za elastičnost kože. Sadrži i vitamine B i C, kao i minerale.
Ono najdragocenije u paradajzu je likopena - jedan od najsnažnijih karotenoida s antioksidacijskim svojstvima.
Ako ga jedemo svakodnevno, možemo prepoloviti opasnost od raka bešike, želuca i debelog creva.
Paradajz je najbolja hrana prilikom dijeta jer ne sadrži ni malo masti. U jednom gramu ove biljke ima 26 kalorija.
Najbolje je svež paradjz poprskati sa malo maslinovog ulja jer se likopen najbolje apsorbuje kada se jede s malo nezasićene masti.
Ono najdragocenije u paradajzu je likopena - jedan od najsnažnijih karotenoida s antioksidacijskim svojstvima.
Ako ga jedemo svakodnevno, možemo prepoloviti opasnost od raka bešike, želuca i debelog creva.
Paradajz je najbolja hrana prilikom dijeta jer ne sadrži ni malo masti. U jednom gramu ove biljke ima 26 kalorija.
Najbolje je svež paradjz poprskati sa malo maslinovog ulja jer se likopen najbolje apsorbuje kada se jede s malo nezasićene masti.
Integralne žitarice
Integralne žitarice su bogate vlaknima koja podstiču rad creva. Obiluju i selenom koji je antioksidant, kao i vitaminima B grupe koje su odličan izvor energije.
Žitarice su bogate i ugljenim hidratima koje organizmu daj energiju ali bez naglog povećavanja glukoze, samim tim ni insulina u krvi, zbog čega integralne žitarice smanjuju rizik od pojave dijabetesa.
Pažnja - ako ste anemični jedite ove žitarice umereno jer sadrže fitate koji otežavaju apsorpciju gvoždja iz creva. Takodje, u prevelikim količinama ugljenihidtrati debljaju i zato unos peciva i testenina treblo bi ograničiti na dva obroka dnevno.
Žitarice su bogate i ugljenim hidratima koje organizmu daj energiju ali bez naglog povećavanja glukoze, samim tim ni insulina u krvi, zbog čega integralne žitarice smanjuju rizik od pojave dijabetesa.
Pažnja - ako ste anemični jedite ove žitarice umereno jer sadrže fitate koji otežavaju apsorpciju gvoždja iz creva. Takodje, u prevelikim količinama ugljenihidtrati debljaju i zato unos peciva i testenina treblo bi ograničiti na dva obroka dnevno.
Krompir
Kuvan, pečen ili pripremljen kao pire, krompir je namirnica bogata karotenoidima i flavonoidima -antioksidantima koji su dobri za čišćenj oragizma. Sadrži i kukoamin, novootkrivena supstanca koja snižava krvni pritisak.
Obilje kalcijuma koristi kostima, gvoždje crveni krvnim zrncima,a vlakana koja sadži olakšavaju varenje i doprinose smanjenju holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara.
Pažnja – krompir je zdrav samo ako je pravilno pripremljen – kuvan ili pečen, dok su tako obožavani pomfrit i čips velika opasnost po zdravlje.
Obilje kalcijuma koristi kostima, gvoždje crveni krvnim zrncima,a vlakana koja sadži olakšavaju varenje i doprinose smanjenju holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara.
Pažnja – krompir je zdrav samo ako je pravilno pripremljen – kuvan ili pečen, dok su tako obožavani pomfrit i čips velika opasnost po zdravlje.
Jaja
Kokošije jaje je neverovatna namirnica jedinstvenog hemijskog sastava. Jedno jaje sadrži 5,5 g belančevina i samo 68 kalorija.
Jaja sadrže i vitamin D koji je dobar za kosti, kao i vitamin A za vid. Još jedna korist koju pružaju jaja jest kolin, supstanca koja pripada B vitaminima
Pažnja - žumance sadrži puno holesterola pa osobe s viškom holesterola u krvi ne bi smele da jedu više od 1-2 žumanca nedeljno.
Jaja sadrže i vitamin D koji je dobar za kosti, kao i vitamin A za vid. Još jedna korist koju pružaju jaja jest kolin, supstanca koja pripada B vitaminima
Pažnja - žumance sadrži puno holesterola pa osobe s viškom holesterola u krvi ne bi smele da jedu više od 1-2 žumanca nedeljno.
Riba
Ribe, posebno one masnije, poput lososa, haringe, skuše i tune, izvrstan su izvor mnogih hranjivih supstanci.
Masti koje se nalaze u lososu i drugim ribama višestruko su nezasićene omega-3 masnim kiselinama, koje čuvaju zdravlje, a deluju i na mozak ublažavajući depresiju i anksioznost.
Drugi lososov važan sastojak je selen, mineral koji suzbija slobodne radikale, a time i starenje tkiva.
Napokon, losos poput drugih riba sadrži belančevine koje nam osiguravaju sve aminokiseline koje ljudski organizam ne može da proizvede.
(MONDO)
Masti koje se nalaze u lososu i drugim ribama višestruko su nezasićene omega-3 masnim kiselinama, koje čuvaju zdravlje, a deluju i na mozak ublažavajući depresiju i anksioznost.
Drugi lososov važan sastojak je selen, mineral koji suzbija slobodne radikale, a time i starenje tkiva.
Napokon, losos poput drugih riba sadrži belančevine koje nam osiguravaju sve aminokiseline koje ljudski organizam ne može da proizvede.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.