Visoke temperature mogu da ostave opasne posledice po zdravlje. Veće količine tečnosti i adekvatna odeća nam pomažu da ih lakše podnosimo, ali svi se pitaju zašto su konstantno malaksali. Doktorka Biserka Obradović objasnila je u "Jutru" na Prvoj kako da prepoznamo simptome sunčanice i šta treba da uradimo ako se nađemo u situaciji da neko pored nas kolabira. Kako je otkrila, ambulante su pune zbog posledica visokih temperatura, dok svi misle da se ljudi najviše javljaju zbog virusnih infekcija.

"Sunčevi zraci i toplota mogu da izazovu mnogobrojna oboljenja i infekcije, baš zbog toga što je organizam u najvećem procentu dehidriran i zato što nam je smanjen imunitet znatno više nego u zimskom periodu. Ljudi u kolima moraju da se rashlađuju, da budu obučeni lagano, da imaju odeću koja je propustljiva za vazduh i koja dozvoljava organizmu da isparava. Najvažnije je tokom putovanja niko ne sprečava putnike da uzimaju tečnost jer ne znaju kad će naići na toalet. Ljudi moraju na svakih 20 minuta da uzmu čašu vode, bilo da su žedni ili ne. U protivnom dolazi do dehidracije", upozorila je dr Biserka Obradović.

Konstantno izlaženje iz klimatizavonog automobila napolje na visoku temperaturu, može da bude opasno.

"U kolima, ako klima ne radi, organizam ne može da isparava, dolazi do toplotnog udara, sunčanice. Oni se manifestuju tako što dolazi do glavobolje, vrtoglavice, mučnine i na kraju može doći do kolapsa, pada krvnog pritiska. Ako ljudi čekaju u koloni više sati, poželjno je da pronađu zaklon, da izađu, da se protegnu. Klima u kolima ne sme biti niža od 6 do 7 stepeni nego što je spolja. Veliki udar je izlaziti i ulaziti u kola kada je velika razlika. Umivajte se, pokvasite glavu", savetovala je dr Obradović.

vrućina
MONDO/Uroš Arsić 

Na najvećem udaru su hronični bolesnici i ljudi koji imaju nizak krvni pritisak.

"Toplota pogađa sve, pre svega hroničare i one koji imaju niži pritisak. Kardiovaskularni bolesnici moraju da regulišu terapiju, da provere sa svojim lekarom da li da smanje dozu lekova, da možda izbace diuretik, jer na toploti, naš organizam želi da sačuva višak toplote. Širiće krvne sudove. Naš organizam održava temperaturu tela na 36 stepeni, iako je napolju 39. Da bi je održao, on troši veliku količinu energije. Zato smo mi malaksali na toploti, jer se naš organizam troši", rekla je doktorka i dodala:

"Hroničari treba da smanje dozu lekova, a oni koji imaju nizak pritisak, moraju da ubace slano, pored dosta tečnosti. So će podići krvni pritisak i zadržaće tečnost u organizmu. Mi smo svedoci da po autobusima mnogi kolabiraju. Stave ih da sednu, šamaraju, zalivaju vodom, umesto da ekstremitete, ruke i noge podignu, da krv dođe do mozga. Mozak je najosetljiviji ljudski organ na nedostatak kiseonika i baš zbog toga što nema kiseonik, dolazi do vrtoglavice, glavobolje i do kolapsa", objasnila je doktorka.

Deca do druge godine života ne smeju na sunce, istakla je dr Obradović.

"Moram da napomenem za decu. Na Adi ćete videti mnoštvo male dece na suncu, to nikako ne smete da dozvolite. Deca do druge godine života nemanju razvijen termoregulacioni sistem. Kod njih temperatura tela ne može da se spusti na normalnu. Ako su napolju na 38, njihovo telo je na 38. Javljaće se osip po telu. Naše ambluante su prepune, svi misle da su to virusne infekcije. Takođe, svi idu u prirodu, ponesu hranu za ceo dan, a hrana na visokoj temperaturi se brzo kvari. Budite oprezni", upozorila je dr Biserka Obradović.

BONUS VIDEO:

ČUVAJTE SE SUNČANICE I TOPLOTNOG UDARA Kurir televizija

(MONDO)