Bolesti životnog stila, kako ih mnogi stručnjaci nazivaju, uzrokovane lošim životnim navikama postaju veća pretnja nego infektivne. Poslednjih 20 godina, u strukturi svih umrlih osoba, skoro svaki drugi stanovnik Srbije bio je žrtva neke od bolesti iz grupe cirkulatornih oboljenja. Najnovije statistike pokazuju da se brojevi značajno povećavaju iz godine u godinu, a prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom prošle godine od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji su umrle 51.624 osobe, od kojih je 27.929 žena i 23.695 muškaraca. Dr Slaviša Jovanović, specijalista kardiologije u MediGroup sistemu, otkriva šta su najčešći uzroci bolesti, kao i koji su načini prevencije.

dr Slaviša Jovanović, MediGroup, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije.jpg
Promo/MediGroup 

„Među faktorima koji se najviše mogu modifikovati na populacionom nivou najznačajniji su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Individualni pristup visokorizičnim osobama podrazumeva pored otklanjanja štetnih i tretman osnovnih faktora rizika - arterijske hipertenzije, hiperholesterolemije, hiperglikemije, kao i drugih faktora rizika“, navodi dr Jovanović.

Nije tajna da je gojaznost usko povezana sa srčanim oboljenjima. Ukoliko vas svakodnevnica navodi na brze, usputne obroke, vreme je za promenu. Ishrana je ključni segment u prevenciji ovih bolesti. Stručnjaci preporučuju ishranu koja je bazirana na ishrani mediteranskog podneblja, a obuhvata veći unos ribe, voća, povrća, vlakana i orašastih plodova, uz dominantno korišćenje maslinovog ulja i izbegavanje zasićenih masti.

Kada je reč o dodatnim načinima prevencije, fizička aktivnost znatno može poboljšati vaše zdravstveno stanje i učestvovati kao važan faktor u sprečavanju pojave kardiovaskularnih bolesti. Jutarnja šetnja je odlična aktivnost koju možete uvrstiti u svoju dnevnu rutinu.

,,Fizička aktivnost u trajanju od 30-60 minuta dnevno, najmanje 5 puta nedeljno, najčešće umerenog intenziteta je od velikog značaja. Hodanje ili brzo hodanje predstavlja odličan izbor vežbi. Takođe dokazi pokazuju snažnu povezanost između stresa i bolesti srca, posebno kada je u pitanju hronični ili dugotrajni stres, a fizička aktivnost može uticati i na njegovo smanjenje. Važno je da svaki pojedinac u društvu shvati da se mora odgovorno ponašati prema svom zdravlju”, preporučuje dr Jovanović.

Povodom obeležavanja Svetskog dana srca, 29. septembra, ističe se značaj redovnih kardioloških pregleda kojima je moguće otkriti pojavu većine kardiovaskularnih oboljenja u ranoj fazi i pre ispoljavanja simptoma bolesti. Jedan od najznačajnijih trendova u oblasti kardiologije svakako postaje upotreba digitalne tehnologije koja čini kontrole i personalizovane tretmane lečenja znatno kvalitetnijim i efikasnijim.

,,Kod osoba koje nikada nisu imale srčane tegobe, nemaju poznata srčana oboljenja i istoriju naslednih srčanih bolesti, kardiološki pregled se preporučuje jednom godišnje. Ukoliko osoba ima povišen nivo holesterola, triglicerida, simptome koji mogu da ukazuju na postojanje nekog srčanog oboljenja ili osobe koje već boluju od nekog kardiovaskularnog oboljenja, potreban je stalni nadzor kardiologa koji će odrediti učestalost kontrolnih pregleda”, dodaje dr Jovanović.

Cilj obeležavanja Svetskog dana srca jeste podizanje svesti o učestalosti kardiovaskularnih bolesti i riziku koji one nose sa sobom. Najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji i regionu, MediGroup, ove godine se pridružuje akciji kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog zdravstvene opasnosti koju ove vrste bolesti uzrokuju. Više informacija o kardiološkom pregledu uz ultrazvuk srca pogledajte na vebsajtu.