U Srbiji vladaju virusi koji izazivaju temperaturu, kašalj, kijanje, a lekari ističu da se porast broja zaraženih očekuje u periodu slavlja uoči praznika. Stručnjaci upozoravaju da posebno povedemo računa kako ne bismo dali ili dobili neku respiratornu infekciju koja može da nas prikuje za krevet, ali i izazove ozbiljnije komplikacije.

Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u našoj zemlji je, na osnovu podataka iz populacionog nadzora nad gripom, prijavljeno 9.150 slučajeva oboljenja sličnih gripu. U odnosu na sedmicu koja je prethodila ovom izveštaju, to je 353 slučaja više. Kako za "Blic" potvrđuju lekari i epidemiolozi, tek nas čeka povećanje broja obolelih od gripa, ali i drugih virusnih infekcija među kojima je i respiratorni sincicijalni virus (RSV), korona, kao i veliki kašalj koji je zapravo bakterijska infekcija.

Epidemiološka situacija nepovoljna, biće još gore

Epidemiolog subotičkog Zavoda za javno zdravlje dr Nebojša Bohucki navodi da epidemiološka situacija može da se okarakteriše kao nepovoljna, a kada govorimo o prognozi, ukratko može biti samo još gora. "Praznici i proslave koji su pred nama, kada su bliski kontakti gotovo neizbežni, situacije su kada se prenošenje virusnih infekcija jako teško može kontrolisati. Ako govorimo o gripu, tradicionalno imamo situaciju da je vrhunac negde u januaru i februaru. Blaža klinička slika i činjenica da ne postoje nikakve mere zaštite govore o tome da može nekontrolisano da se širi", objašnjava dr Bohucki.

Kako dodaje, sve vrste viroza će biti u porastu, ali može se očekivati i širenje velikog kašlja koji je bakterijska infekcija. "Kada imate proslave kao ove koje su pred nama, to ujedno znači i veliki broj ljudi na malom prostoru. Čak i kada su u pitanju okupljanja na otvorenom, bliski kontakti sa većim brojem ljudi je neizbežan i zato dolazi do povećanog prenosa infekcija", dodaje sagovornik "Blica".

Mikroorganizmi opstaju u nama

Ukoliko govorimo o tome kako se trenutne vremenske prilike odražavaju na naše zdravlje, dr Bohucki objašnjava da je pogrešno shvatanje da će se "mikroorganizmi smrznuti" ako je velika zima, odnosno temperature niske. "Važno je da shvatimo da mikroorganizmi opstaju u nama, mi smo njihovi rezervoari, koliko god da je napolju hladno ili toplo. Virusi i bakterije se i te kako šire, a ono što može da doprinese, ako govorimo o vremenu, jeste činjenica da neretko možemo loše da procenimo kako da se obučemo, pa onda kažemo kako smo se prehladili. Ipak, te prehlade, kako ih zovemo, uopšte ne treba potcenjivati", objašnjava epidemiolog subotičkog Zavoda za javno zdravlje.

Prema njegovim rečima, od obične "prehlade" do razvitka bakterijske infekcije koja može lako napasti pluća, veoma je kratak put. Zato se savetuje da se i sa blažim simptomima ostane kod kuće, kako bismo što pre ozdravili, ali i zaštitili druge. U svemu tome, najveći problem vidi u tome što je klinička slika kod pomenutih virusa, pa čak i korone, sve blaža i ljudi se osećaju slobodni da je preguraju "na nogama".

Kako da se sačuvate od naleta virusa

"Ako govorimo o savetima kako da zaštitimo sebe i druge od velikog broja infekcija, na prvom mestu je maska. Došli smo za kratko vreme do ekstrema - od toga da je sramota da masku ne nosimo, do toga da se stidimo da je nosimo, a maska jeste broj jedan zaštita. Ona je veoma efikasno sredstvo u zaštiti. Pa ako baš ne možemo da ostanemo kod kuće kada smo bolesni i prinuđeni smo da izađemo napolje, osnovna odgovornost je da stavimo masku", savetuje epidemiolog dr Nebojša Bohucki i dodaje:

"Druga jako bitna stvar je da peremo ruke. Ova mera je gotovo jednako delotvorna, naročito sada u periodu praznika kada se rukujemo sa velikim brojem ljudi. Treći savet je češće provetravanje prostorija u kojima boravimo. Takođe, kada smo napolju moramo se dobro obući, a veoma je važno i da dovoljno spavamo, jer je nedostatak sna stres za organizam. Moramo se i raznovrsno i dobro hraniti, a vitamine uzimati iz prirodnih izvora, a ne suplemenata. Kada govorimo o gripu, onda je svakako najbolja zaštita vakcinacija", savetuje epidemiolog dr Nebojša Bohucki.

Kada je reč o respiratornim infekcijama, svakim danom ih je više i one pune čekaonice domova zdravlja. "Virusi će dolaziti zajedno, a dok je veliki kašalj bakterijska infekcija koja ozbiljno pogađa najmlađe sa simptomima koji umeju da traju i do 60 dana, grip tipa AH1 i AH3 kao i respiratorni sincicijalni virus (RSV) prave ozbiljne probleme odraslima, pre svega starijim sugrađanima i hroničnim bolesnicima", objašnjava direktor Doma zdravlja Palilula, dr Aleksandar Stojanović.

Neophodno je, dodaje, imati redovan san, više šetati, voditi računa o terapiji ukoliko postoji, jer ko ima neku bolest, njegov imuni sistem je uvek rovit. "Na simptome poput temperature treba reagovati odmah. Ako ne odete kod lekara, onda već prvog dana pozovite lekara, saopštite simptome, pitajte za savet. Najgore je uzimati terapiju na svoju ruku. Najugroženiji su svakako stariji građani, jer kako kažu: 'Do 50-te te čuva Bog, a od 50-te se ti čuvaš njega'", zaključuje dr Stojanović.

BONUS VIDEO:

DOKTORKA GVOZDENOVIĆ OTKRILA NAJKORISNIJI TRETMAN PROTIV GRIPA: Lekari ga ne pripisuju jer je skup, A EVO KOLIKO KOŠTA Kurir televizija

(MONDO/Blic/T.V.)