Prema Lalićevim rečima, stres je jedan od faktora koji dovodi do toga da se kod osoba koja su osetljive na pojavu šećerne bolesti ta bolest i pojavi.
"Prema nekim podacima, Srbija po pitanju broja obolelih od dijabetesa ne zaostaje za trendom koji postoji u zemljama u okruženju, a koje se nalaze u periodu tranzicije, među kojima su Hrvatska, Makedonija, Slovenija, Crna Gora", rekao je dr Lalić.
On savetuje onima koji su oboleli da moraju da shvate šećerna bolest neminovno menja način života, a svima ostalima da ispitaju svoj rizik, da se obrate lekaru i ako je taj rizik veći da se pozabave prevencijom.
On je istakao da je, u okviru prevencije, nužna promena načina ishrane (smanjenje unosa masti, naročito zasićenih) i povećanje fizičke aktivnosti.
Na skupu je istaknuto da se očekuje da će do 2025. godine broj obolelih u svetu narasti na 380 miliona, kao i da se svake godine 3,8 miliona smrtnih slučajeva može pripisati dijabetesu.
Stručnjaci su, takođe, istakli da se na svakih 10 sekundi kod dve osobe razvije dijabetes i da svakih 10 sekundi jedna osoba umre od bolesti čiji je uzrok ta bolest.
Cilj skupa je bio apel i podizanje svesti o značaju prevencije dijabetesa kao i merama neophodnim za rano otkrivanje i kontrolu ove bolesti.
Globalna epidemija dijabetesa je jedan od najvećih zdravstvenih izazova 21. veka. Zbog sve većeg broja obolelih, brojnih komplikacija, velikih troškova lečenja, čestih odsustvovanja sa posla i skraćenog radnog i životnog veka obolelih, dijabetes predstavlja veliko opterećenje za zdravstveni sistem i ekonomski razvoj svih zemalja, posebno zemalja u tranziciji.
Organizatori skupa bili su Privredna komora Beograda i Udruženje industrije, u saradnji sa Evropskim Velnes Institutom, Kliničkim centrom Srbije, Institutom za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i Novo Nordisk Farmom.
(Tanjug)
"Prema nekim podacima, Srbija po pitanju broja obolelih od dijabetesa ne zaostaje za trendom koji postoji u zemljama u okruženju, a koje se nalaze u periodu tranzicije, među kojima su Hrvatska, Makedonija, Slovenija, Crna Gora", rekao je dr Lalić.
On savetuje onima koji su oboleli da moraju da shvate šećerna bolest neminovno menja način života, a svima ostalima da ispitaju svoj rizik, da se obrate lekaru i ako je taj rizik veći da se pozabave prevencijom.
On je istakao da je, u okviru prevencije, nužna promena načina ishrane (smanjenje unosa masti, naročito zasićenih) i povećanje fizičke aktivnosti.
Na skupu je istaknuto da se očekuje da će do 2025. godine broj obolelih u svetu narasti na 380 miliona, kao i da se svake godine 3,8 miliona smrtnih slučajeva može pripisati dijabetesu.
Stručnjaci su, takođe, istakli da se na svakih 10 sekundi kod dve osobe razvije dijabetes i da svakih 10 sekundi jedna osoba umre od bolesti čiji je uzrok ta bolest.
Cilj skupa je bio apel i podizanje svesti o značaju prevencije dijabetesa kao i merama neophodnim za rano otkrivanje i kontrolu ove bolesti.
Globalna epidemija dijabetesa je jedan od najvećih zdravstvenih izazova 21. veka. Zbog sve većeg broja obolelih, brojnih komplikacija, velikih troškova lečenja, čestih odsustvovanja sa posla i skraćenog radnog i životnog veka obolelih, dijabetes predstavlja veliko opterećenje za zdravstveni sistem i ekonomski razvoj svih zemalja, posebno zemalja u tranziciji.
Organizatori skupa bili su Privredna komora Beograda i Udruženje industrije, u saradnji sa Evropskim Velnes Institutom, Kliničkim centrom Srbije, Institutom za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i Novo Nordisk Farmom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.