Doktorka Mraović je na naučnom skupu "Ishranom do zdravlja", u Privrednoj komori Srbije (PKS) kazala da je, prema podacima Evropske unije (EU), u protekle dve decenije u zemljama unije gojaznost uvećana za 50 odsto, dok je u Srbiji za 60 procenata veća, a kod dece čak do 65 procenata.
"Veličina porcije u Srbiji je pre 20 godina iznosila 333 kalorije, a danas iznosi 590 kalorija ili 257 više, što je zabrinjavajuće", ukazala je Mraović.
Da bi se smršalo pola kilograma treba prepešačiti 50 kilometara ili napraviti 2.400 sklekova, navela je Mraović i dodala da je obim struka više nego kilogrami indikator prekomerne težine.
Gojazni su oni muškarci kojima je obim struka veći od 94 centimetra, a žene više od 80 centimetara, kaže Mraović i dodaje da ne postoji dobra i loša hrana već samo dobra i loša ishrana.
Mraović je istakla da su raznovrsna, redovna, uravnotežena i umerena ishrana, dovoljan unos integralnih žitarica, voća, povrća, tečnosti kao i održavnje umerene fižicke aktivnosti, preduslovi za zdrav život.
Mraović je istakla da treba ograničiti i unos soli u organizam, i podsetila na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da je dnevno dovoljno uneti do pet grama soli.
Doktorka Branka Konstantinović Birovljev iz beogradskog Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata ukazala je na značaj i prednosti "funkcionalne hrane" koja podrazumeva sveže ili prrerađene namirnice koje jačaju zdravlje i sprečavaju bolesti.
U prirodnu funkcionalnu hranu koja je prvi put 1984. ozvaničena u Japanu, spadaju ovas, voće i povrće, integralno obogaćen hleb, laneno seme, paradajiz, mleko i mlečni proizvodi, riba, čaj, crno grožđe, vino.
Postoji i hrana sa ođeđenim elementima funkcionalne hrane, kao i industrijski dobijena funkcionalna hrana kao što su neki dodaci ishrani.
Funkcionalna hrana održava integritet organa za varenje, jača imunitet, poboljšava zdravlje i može da pomogne u sprečaanju nastanka bolesti,kaže Konstantinović Birovljev.
"Danas ljudi biraju hranu prema ceni i ukusu, dok će u budućnosti birati funkcionalnu hranu."
(Tanjug)
"Veličina porcije u Srbiji je pre 20 godina iznosila 333 kalorije, a danas iznosi 590 kalorija ili 257 više, što je zabrinjavajuće", ukazala je Mraović.
Da bi se smršalo pola kilograma treba prepešačiti 50 kilometara ili napraviti 2.400 sklekova, navela je Mraović i dodala da je obim struka više nego kilogrami indikator prekomerne težine.
Gojazni su oni muškarci kojima je obim struka veći od 94 centimetra, a žene više od 80 centimetara, kaže Mraović i dodaje da ne postoji dobra i loša hrana već samo dobra i loša ishrana.
Mraović je istakla da su raznovrsna, redovna, uravnotežena i umerena ishrana, dovoljan unos integralnih žitarica, voća, povrća, tečnosti kao i održavnje umerene fižicke aktivnosti, preduslovi za zdrav život.
Mraović je istakla da treba ograničiti i unos soli u organizam, i podsetila na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da je dnevno dovoljno uneti do pet grama soli.
Doktorka Branka Konstantinović Birovljev iz beogradskog Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata ukazala je na značaj i prednosti "funkcionalne hrane" koja podrazumeva sveže ili prrerađene namirnice koje jačaju zdravlje i sprečavaju bolesti.
U prirodnu funkcionalnu hranu koja je prvi put 1984. ozvaničena u Japanu, spadaju ovas, voće i povrće, integralno obogaćen hleb, laneno seme, paradajiz, mleko i mlečni proizvodi, riba, čaj, crno grožđe, vino.
Postoji i hrana sa ođeđenim elementima funkcionalne hrane, kao i industrijski dobijena funkcionalna hrana kao što su neki dodaci ishrani.
Funkcionalna hrana održava integritet organa za varenje, jača imunitet, poboljšava zdravlje i može da pomogne u sprečaanju nastanka bolesti,kaže Konstantinović Birovljev.
"Danas ljudi biraju hranu prema ceni i ukusu, dok će u budućnosti birati funkcionalnu hranu."
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.